Južna Srbija Info
Ћирилица | Latinica

RZS: Rast srpske privrede u ovoj godini za 4,4 odsto

Bookmark and Share

Beograd 31.12.2018. Beta, N1

Bruto domaći proizvod (BDP) u ovoj godini biće za 4, 4 odsto veći u odnosu na BDP u prošloj godini, rekao je direktor Republičkog zavoda za statistiku Srbije (RZS) Miladin Kovačević.

Miladin Kovačević, RZS
Miladin Kovačević, RZS

On je na konferenciji za novinare rekao da je BDP ove godine u odnosu na 2010. godinu, koja se računa kao bazna, porastao za 15 odsto.

"Intenziviranje kapitalnih ulaganja u poslednjem petogodišnjem periodu (od 2014. do 2018. godine) rezultiralo je povećanjem učešća bruto investicija u osnovna sredstava u BDP-u i ove godine iznosi 18,4 odsto", rekao je Kovačević. 

Dodao je da je u 2018. godini fizički obim proizvodnje u poljoprivredi u odnosu na prošlu godinu veći za 16,3 odsto. 

"Rast poljoprivredne proizvodnje ove godine u odnosu na baznu 2010. godinu iznosi 1,9 odsto", rekao je Kovačević. 

Istakao je da "poljoprivredna proizvodnja raste i pada više ekscesno, nego ciklično jer zavisi od vremenskih prilika". 

Procenjuje se da je, kako je rekao, industrijska proizvodnja u 2018. godini u odnosu na prošlu godinu veća za dva odsto, sektor rudarstva je zabeležio pad od 4,5 odsto, a prerađivačka industrija rast od 2,6 odsto, dok je proizvodnja u sektoru Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija ostvarila rast od 1,6 odsto. 

"Građevinska proizvodnja je ove godine veća u odnosu na 2017. godinu 10,9 odsto, a u odnosu na 2010. godinu za 51,1 odsto", rekao je Kovačević. 

Dodao je da je industrijska proizvodnja ove godine veća u odnosu na 2010. godinu 17,1 odsto, a proizvodnja u sektoru Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija veća za 3,2 odsto. 

Kovačević je rekao da je prosečan godišnji rast maloprodajnih cena protekle dve godine oko dva odsto i da je "cenovna stabilnost uzorna". 

Istakao je da je izvoz ove godine u odnosu na 2017. godinu veći za devet odsto, a uvoz za 13,5 odsto. 

Načelnik odeljenja Statistike tržišta rada u RZS Vesna Pantelić rekla je da je u novembru ove godine registrovano 2.151.250 zaposlenih, što je u odnosu na isti mesec prošle godine više za 57.569. 

Prosečne zarade bez poreza i doprinosa u oktobru ove godine iznosile su, prema njenim rečima, 49.901 dinar ili 421 evro, a u oktobru 2017. godine 46.208 dinara ili 387 evra.

U periodu od 2005. godine do 2017. godine u Srbiji je, kako je rekla Pantelić, prosečan godišnji broj živorođenih iznosio 67.625, a umrlih 102.884, što znači da se broj stanovnika Srbije svake godine, po osnovu negativnog prirodnog priraštaja, smanjuje prosečno godišnje za 35.300 stanovnika. 

Broj turista je, kako je rekla, od januara do novembra ove godine porastao za 11,6 odsto i Srbiju je posetilo ukupno 3.196.178 turista od kojih su oko 1.607 000 domaći, a 1.590.000 strani.

RZS: U riziku od siromaštva svaki četvrti stanovnik Srbije

Anketa Zavoda o prihodima i uslovima života je pokazala da je u 2017. godini stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti (ova lica su u riziku od siromaštva ili su izrazito materijalno uskraćena ili žive u domaćinstvima veoma niskog inteziteta rada) iznosila 36, 7 odsto. Prag rizika od siromaštva iznosio je 15.600 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo.

Arsić: Solidni rezultati privrede, loše što trgovinski i tekući deficit rastu

Milojko Arsić je na konferenciji za novinare na Ekonomskom fakultetu u Beogradu kazao da je ovogodišnji privredni rast Srbije od 4, 3 odsto značajnim delom posledica delovanja jednokratnih faktora i da nije bilo njih rast bi bio od 3, 3 odsto do 3, 4 odsto.

"Realne zarade su povećane za oko četiri odsto, a registrovana zaposlenost za 3, 3 odsto, dok je nezaposlenost smanjena za čak 13, 2 odsto, što je između ostalog i posledica odlaska radnika u inostranstvo, pa domaćim preduzećima i ustanovama nedostaju kvalifikovani radnici", rekao je Arsić, koji je profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Dodao je da se povećava deficit u spoljnoj trgovini, koji sada iznosi 9, 5 odsto BDP-a i u tekućem platnom bilansu, koji je šest odsto. To je, prema njegovim rečima, posledica bržeg rasta domaće tražnje, odnosno plata od rasta BDP-a i jačanja dinara u odnosu na evro.

Arsić je rekao da će naredne godine rast BDP-a biti od 3, 5 do četiri odsto, pod uslovom da se ostvari prosečna poljoprivredna sezona, kao i da ekonomska politika bude podsticajna za rast. Očekivani privredni rast omogućiće i naredne godine, kako je rekao, rast zarada po stopi od četiri odsto, dok bi prosečne zarade u evrima mogle da dostignu 440 do 450 evra. Brži rast realnih zarada od rasta privredne aktivnosti posledica je, prema njegovim rečima, povećanja zarada u javnom sektoru od devet odsto.

On je rekao da su ove godine izostale reforme u državnoj upravi, obrazovanju i drugim institucijama, da nije dostignut potreban nivo zaštite prava, a time i ugovora, kao i da nije završeno ni restrukturiranje javnih preduzeća.

"Za brži privredni rast ključno je restrukturiranje Elektroprivrede Srbije (EPS), oslobađanje te firme viška zaposlenih, povećanje investicija i prestanak potpisivanja štetnih ugovora", rekao je Arsić.

Istakao je da restrukturiranje treba sprovesti i u Koridorima Srbije, a potvrda za to je da kasni izgradnja autoputeva. Iz tog programa, kako je rekao, ne treba isključiti ni komunalna preduzeća koja će narednih godina morati da realizuju velike investicije u prečišćavanje vode, zaštitu životne sredine i druge komunalne delatnosti.

On je rekao da Vlada Srbije može da dovede te reforme do kraja, a da je "dokaz da je smanjila plate i penzije, a nije izgubila na popularnosti".

Arsić je kazao da još treba unaprediti uslove poslovanja i obezbediti iste uslove za sve privredne subjekte, a ne privilegije samo za određene, kao i povećati produktivne investicije koje donose novu vrednost.

"Kupovina oružja za vojsku po klasifikaciji spada u investiciju, ali ne donosi novu vrednost", rekao je on i dodao da treba povećati ulaganja u istraživanje i razvoj i finansirati institucije zavisno od rezultata rada, a više nagarditi inženjere, menadžere, lekare i druge stručnjake.

Komentara: 0


#   Beograd   poljoprivreda   nezaposlenost   privreda   investicije   Komunalna preduzeća   industrija   Zavod za statistiku   BDP   Milojko Arsić   privredni rast   prečišćavanje
@


 


[ Dodaj komentar ]





Budite u toku

Dozvolite obaveštenja sa ovog portala o aktuelnim zbivanjima