Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Извештај ММФ-а о Србији: Цена струје, Комерцијална банка, ЕПС

Bookmark and Share

03.01.2020. Михаило Гајић, Талас

Стање није лоше – главне ствари из програма се поштују, као што је смањење јавног дуга, низак буџетски дефицит и повећање јавних инвестиција, али се са доста реформи касни. Највећи проблеми су још увек неуређен систем зарада у јавном сектору и лоше управљање јавним предузећима.

Након недавне посете делегације ММФ-а, објављен је извештај о стању у Србији у вези са програмом који се спроводи. Према речима стручњака из ове међународне организације, нема разлога за бригу јер се програм за сада углавном спроводи (макар и уз кашњење у одређеним мерама), што другим речима значи да је фискално стање добро: предвиђени буџетски дефицит је низак и омогућава смањење јавног дуга и у наредној години.

Наводе, ипак, и пар могућих проблема – пре свега успоравање раста у Европи који  лако може да се прелије на Србију у виду мањег прилива инвестиција и смањења извоза, као и то да већ другу годину за редом плате у јавном сектору расту брже од раста привреде, што није одрживо.

Посебна пажња је дата корацима за реформу пореске управе, где је дошло до одвајања суштинских обавеза од оних мање важних, њихове концентрације у мањем броју средишта, те новом процесу запошљавања и обуке новозапослених (предвиђа се запошљавање око 2.000 нових радника у пореској управи), куповина новог ИКТ система и веће коришћење анализе ризика у раду пореске управе.

Један од важних помака је и креирање одељења за фискалне ризике при Министарству финансија, које би требало да се бави њиховом квантификацијом и анализом сценарија (шта радити ако се неки од њих појави). Укључивање анализе фискалних ризика у јавне политике је један од важних параметара менаџмента јавних финансија, макар и са оволиким закашњењем јер је ова област једна од обавезних делова фискалне стратегије.

Које структурне реформе се Влада обавезала да спроведе?

  • Приватизација Комерцијалне банке – наводи се да је план да се купопродајни уговор потпише у јануару;
  • Реструктурирање јавних предузећа – пре свега ЕПС-а, који ће се регистровати као акционарско друштво уместо да остане у статусу јавног предузећа, док ће се пажња усмерити ка смањењу броја запослених, као и унапређењу менаџмента. До јуна ће бити одређена нова цена струје која ће инкорпорирати све трошкове производње;
  • Приватизација или гашење предузећа у реструктурирању, којих је остало још 84, са око 30.000 запослених. Поновни покушај приватизације Петрохемије и МСК, те затварање појединих рудника Ресавице;
  • Усвајање нове стратегије управљања јавним и предузећима у државном власништву, као и престанак политике држања директора ових предузећа у в.д. статусу;
  • Повећање квалитета и транспарентности домаће статистике.
     

Читање између редова

Међу економиситима кружи шала да је скраћеница за Међународни монетарни фонд (ИМФ) добила ново значење: it’s mostly fiscal. Другим речима, све док је стање у јавним финансијама у реду, оцене ММФ-а ће бити прилично благе.

Са друге стране, морамо признати да Влада јесте испунила већину ствари на које се обавезала, па је и терен за критику прилично сужен. Међутим, важно је истовремено истаћи и то да већина тих мера нису биле нити дубинске нити политички болне или проблематичне, као што је својевремено било смањење плата и пензија. Дакле, ако сам програм није био превише амбициозан, његово испуњавање није баш претерано за похвалу, исто као ни петица из физичког у основној школи.

Главне реформе које би Влада требало да спроведе односе се пре свега на увођење владавине права, независност тужилаштва и правосуђа, повећање сигурности пословања, смањење корупције и ограничење партијског и политичког утицаја у привреди. Ништа од овога за сада још није на дневном реду.

Михаило Гајић, Талас


#   струја   ЕПС   реформе   ММФ   Комерцијална банка   Портал Талас
@EPSsnabdevanje @kombank @Talas_rs @


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима