Климатске промене или алавост трговаца или неспособна држава - Шта је довело до раста инфлације од скоро 5%?

Гувернер Јоргованка Табаковић за високу инфлацију окривила је климатске промене.

Како је објаснила у среду приликом представљања извештаја о инфлацији, пролећни мразеви и суша током јуна знатно су умањили приносе воћа, што је изазвало нагли раст њихових цена у односу на прошлу годину.

Управо је воће, према њеним речима, највећи кривац за раст јулске инфлације.

Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), у јулу ове године у односу на исти месец прошле године, воће јесте имало највећи раст цена од чак 36 одсто.

Двоцифрен раст забележиле су овог јула у односу на прошли и цене поврћа (скоро 15 одсто), шећера, џемова, меда и чоколаде (око 12 одсто), безалкохолних пића (13 одсто), као и кафе, чаја и какаоа (27 одсто).

Храна и пиће дефинитивно су били главни покретачи инфлације у јулу, што је навело НБС да коригује своју прогнозу за наредни период.

Нова пројекција предвиђа да ће се инфлација до краја године кретати око горње границе дозвољеног одступања од циља, што је више у односу на процене из маја.

Међутим, након тврдње НБС да је „воће криво за све“, намеће се питање зашто је председник Александар Вучић објавио својеврстан „рат“ трговцима?

Вучић је недавно најавио смањење маржи и снижење цена за више од хиљаду производа, рекавши да нема ништа против да трговински ланци зарађују добро, али да му смета када зарађују превише „на грбачи народа“.

Открио је и да су цене хране и безалкохолних пића у Србији данас достигле 95 одсто просечних цена у Европској унији, што, како је поручио, „не сме да буде случај“.

На тај начин председник је, макар индиректно, признао да високе цене у Србији нису искључиво последица временских непогода, већ и „алавости“ трговаца.

Влада на цене поново одговара „андолом“

Економиста Саша Ђоговић подсећа да је Агенција за заштиту конкуренције прошле године изашла са налазима да се сумња да неколико трговачких ланаца договара цене и истакао да јавност већ скоро годину дана не зна докле се стигло са тим процесом.

Ђоговић за Данас истиче да би ово регулаторно тело требало да се бави могућим договорима на тржишту, да о томе редовно упознаје јавност, да спроводи истраживања и указује уколико постоје оправдане сумње у договарање цена.

„Очигледно тренутно имамо један институционални вакуум“, примећује Ђоговић.

И уместо, како каже, да се бави „узроком проблема“, Ђоговић оцењује да држава и овог пута реагује мерама које су „кратког даха“.

„То је један андол ефекат, тиме се само делује симптоматски, а не на узрочника обољења“, сматра Ђоговић.

Према његовим речима, „узрочници обољења“ леже у потенцијалној картелизацији тржишта, недовољној понуди појединих производа која доводи до подизања цена, а изражава сумњу да у томе може утицај имати и увознички лоби.

Додаје да на више цене у Србији утиче и пољопривредна политика, за коју сматра да нема јасан смер, да није дефинисана и да има мањак понуде, као на пример у оквиру сточног фонда.

Ђоговић указује да нема ни довољно инвестиција у систем наводњавања како би се негативан утицај климатских промена ублажио.

„Више фактора утиче на раст цена хране у Србији, ове године заиста јесте утицало неповољно време, на пример, учестале кише смањиле су принос трешања па су цене за килограм достизале и више од 1.000 динара. И остале воћарске културе слично су прошле“, указује Ђоговић.

Међутим, додаје, у ери климатских промена увек ће у неком моменту били или превише кише или суша, а да то, каже, не би били изговори потребно је радити и на сортама воћа и на систему за заливање, челичним жицама у случају града.

„Треба радити и едукативно и кроз инвестиције у те области како бисмо смањили негативан утицај климатских промена“, наглашава Ђоговић.

Полемика гувернера и новинара око картелског договора

Током представљања извештаја о инфлацији повела се полемика између гувернера и новинара Нова.рс о томе да ли је стварно само „воће криво за све“, и зашто се на овим конференцијама више не говори о могућим картелским договорима.

Табаковић је подсетила да је она прва „била довољно храбра“ да упозори на картелски договор у трговини, чиме је, додаје, даље покренута реакција.

Гувернер је нагласила да ће и овог пута НБС помоћи председнику Вучићу да цене хране у Србији буду ниже кроз нове најављене мере, додајући да је то задатак свих институција како би се стало на пут трговцима који су претерали у жељи за профитом.

На питање новинара Нова.рс, како ће на инфлацију утицати најављено повећање цене струје током септембра за седам одсто и спуштање прага за црвену зону, Табаковић, иако није конкретно одговорила на то питање, објаснила је да се цене струје, у договору са Међународним монетарним фондом, подижу јер су међу најнижим у региону и Европи.

Смањење прага за улазак у црвену зону са садашњих 1.600 на 1.200 киловат-часа, гувернер такође није објаснила како ће утицати на инфлацију, али је рекла да на ту одлуку нема примедби, јер је њен циљ да утиче на „обазривије коришћење оскудних извора“.

„Зато је поздрављам“, рекла је гувернер, а онда је открила да у њеном кабинету само она и још једна представница користе струју између поноћи и 8 ујутру, када је најјефтнија, чиме је индиректно поручила грађанима да више тада троше.

Додала је да је када је реч о ценама струје много више брине да ли ће привредници који у нашој земљи раде и инвестирају уклопити кориговане цене у своје трошкове, од Стелантиса, преко произвођача гума и осталих.

НБС припрема мере које би могле да смање утицај климатских промена на цене
Представници НБС су током овог извештаја о инфлацији најавила и мере за ублажавање негативних ефеката климатских промена.

Табаковић је указала да неповољне временске прилике све чешће погађају пољопривреду и остављају све трајнији утицај на цене хране.

„Како би се овај проблем системски решавао, НБС је, у сарадњи са Удружењем осигуравача Србије, иницирала активности на унапређењу доступности осигурања за пољопривредне произвођаче као вида заштите од климатских ризика“, рекла је Табаковић.

НБС предлаже и конкретне мере другим институцијама, с циљем ублажавања негативних ефеката климатских фактора на понуду хране и стабилност цена, наводи се у извештају.

Важно је, како се наводи, да држава развије свеобухватну стратегију прилагођавања климатским променама – укључујући нову стратегију развоја пољопривреде и руралног развоја, улагања у водопривреду и ИТ решења за прецизну пољопривреду, рационалну употребу ресурса и узгој отпорнијих биљних врста.

Паралелно с тим, неопходно је унапређење робних резерви које би обезбедиле стабилност тржишта хране у кризним ситуацијама, као и развој јавних складишта чији би записи могли служити као колатерал за кредите у пољопривреди.