Klimatske promene ili alavost trgovaca ili nesposobna država - Šta je dovelo do rasta inflacije od skoro 5%?

Guverner Jorgovanka Tabaković za visoku inflaciju okrivila je klimatske promene.

Kako je objasnila u sredu prilikom predstavljanja izveštaja o inflaciji, prolećni mrazevi i suša tokom juna znatno su umanjili prinose voća, što je izazvalo nagli rast njihovih cena u odnosu na prošlu godinu.

Upravo je voće, prema njenim rečima, najveći krivac za rast julske inflacije.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u julu ove godine u odnosu na isti mesec prošle godine, voće jeste imalo najveći rast cena od čak 36 odsto.

Dvocifren rast zabeležile su ovog jula u odnosu na prošli i cene povrća (skoro 15 odsto), šećera, džemova, meda i čokolade (oko 12 odsto), bezalkoholnih pića (13 odsto), kao i kafe, čaja i kakaoa (27 odsto).

Hrana i piće definitivno su bili glavni pokretači inflacije u julu, što je navelo NBS da koriguje svoju prognozu za naredni period.

Nova projekcija predviđa da će se inflacija do kraja godine kretati oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, što je više u odnosu na procene iz maja.

Međutim, nakon tvrdnje NBS da je „voće krivo za sve“, nameće se pitanje zašto je predsednik Aleksandar Vučić objavio svojevrstan „rat“ trgovcima?

Vučić je nedavno najavio smanjenje marži i sniženje cena za više od hiljadu proizvoda, rekavši da nema ništa protiv da trgovinski lanci zarađuju dobro, ali da mu smeta kada zarađuju previše „na grbači naroda“.

Otkrio je i da su cene hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji danas dostigle 95 odsto prosečnih cena u Evropskoj uniji, što, kako je poručio, „ne sme da bude slučaj“.

Na taj način predsednik je, makar indirektno, priznao da visoke cene u Srbiji nisu isključivo posledica vremenskih nepogoda, već i „alavosti“ trgovaca.

Vlada na cene ponovo odgovara „andolom“

Ekonomista Saša Đogović podseća da je Agencija za zaštitu konkurencije prošle godine izašla sa nalazima da se sumnja da nekoliko trgovačkih lanaca dogovara cene i istakao da javnost već skoro godinu dana ne zna dokle se stiglo sa tim procesom.

Đogović za Danas ističe da bi ovo regulatorno telo trebalo da se bavi mogućim dogovorima na tržištu, da o tome redovno upoznaje javnost, da sprovodi istraživanja i ukazuje ukoliko postoje opravdane sumnje u dogovaranje cena.

„Očigledno trenutno imamo jedan institucionalni vakuum“, primećuje Đogović.

I umesto, kako kaže, da se bavi „uzrokom problema“, Đogović ocenjuje da država i ovog puta reaguje merama koje su „kratkog daha“.

„To je jedan andol efekat, time se samo deluje simptomatski, a ne na uzročnika oboljenja“, smatra Đogović.

Prema njegovim rečima, „uzročnici oboljenja“ leže u potencijalnoj kartelizaciji tržišta, nedovoljnoj ponudi pojedinih proizvoda koja dovodi do podizanja cena, a izražava sumnju da u tome može uticaj imati i uvoznički lobi.

Dodaje da na više cene u Srbiji utiče i poljoprivredna politika, za koju smatra da nema jasan smer, da nije definisana i da ima manjak ponude, kao na primer u okviru stočnog fonda.

Đogović ukazuje da nema ni dovoljno investicija u sistem navodnjavanja kako bi se negativan uticaj klimatskih promena ublažio.

„Više faktora utiče na rast cena hrane u Srbiji, ove godine zaista jeste uticalo nepovoljno vreme, na primer, učestale kiše smanjile su prinos trešanja pa su cene za kilogram dostizale i više od 1.000 dinara. I ostale voćarske kulture slično su prošle“, ukazuje Đogović.

Međutim, dodaje, u eri klimatskih promena uvek će u nekom momentu bili ili previše kiše ili suša, a da to, kaže, ne bi bili izgovori potrebno je raditi i na sortama voća i na sistemu za zalivanje, čeličnim žicama u slučaju grada.

„Treba raditi i edukativno i kroz investicije u te oblasti kako bismo smanjili negativan uticaj klimatskih promena“, naglašava Đogović.

Polemika guvernera i novinara oko kartelskog dogovora

Tokom predstavljanja izveštaja o inflaciji povela se polemika između guvernera i novinara Nova.rs o tome da li je stvarno samo „voće krivo za sve“, i zašto se na ovim konferencijama više ne govori o mogućim kartelskim dogovorima.

Tabaković je podsetila da je ona prva „bila dovoljno hrabra“ da upozori na kartelski dogovor u trgovini, čime je, dodaje, dalje pokrenuta reakcija.

Guverner je naglasila da će i ovog puta NBS pomoći predsedniku Vučiću da cene hrane u Srbiji budu niže kroz nove najavljene mere, dodajući da je to zadatak svih institucija kako bi se stalo na put trgovcima koji su preterali u želji za profitom.

Na pitanje novinara Nova.rs, kako će na inflaciju uticati najavljeno povećanje cene struje tokom septembra za sedam odsto i spuštanje praga za crvenu zonu, Tabaković, iako nije konkretno odgovorila na to pitanje, objasnila je da se cene struje, u dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom, podižu jer su među najnižim u regionu i Evropi.

Smanjenje praga za ulazak u crvenu zonu sa sadašnjih 1.600 na 1.200 kilovat-časa, guverner takođe nije objasnila kako će uticati na inflaciju, ali je rekla da na tu odluku nema primedbi, jer je njen cilj da utiče na „obazrivije korišćenje oskudnih izvora“.

„Zato je pozdravljam“, rekla je guverner, a onda je otkrila da u njenom kabinetu samo ona i još jedna predstavnica koriste struju između ponoći i 8 ujutru, kada je najjeftnija, čime je indirektno poručila građanima da više tada troše.

Dodala je da je kada je reč o cenama struje mnogo više brine da li će privrednici koji u našoj zemlji rade i investiraju uklopiti korigovane cene u svoje troškove, od Stelantisa, preko proizvođača guma i ostalih.

NBS priprema mere koje bi mogle da smanje uticaj klimatskih promena na cene
Predstavnici NBS su tokom ovog izveštaja o inflaciji najavila i mere za ublažavanje negativnih efekata klimatskih promena.

Tabaković je ukazala da nepovoljne vremenske prilike sve češće pogađaju poljoprivredu i ostavljaju sve trajniji uticaj na cene hrane.

„Kako bi se ovaj problem sistemski rešavao, NBS je, u saradnji sa Udruženjem osiguravača Srbije, inicirala aktivnosti na unapređenju dostupnosti osiguranja za poljoprivredne proizvođače kao vida zaštite od klimatskih rizika“, rekla je Tabaković.

NBS predlaže i konkretne mere drugim institucijama, s ciljem ublažavanja negativnih efekata klimatskih faktora na ponudu hrane i stabilnost cena, navodi se u izveštaju.

Važno je, kako se navodi, da država razvije sveobuhvatnu strategiju prilagođavanja klimatskim promenama – uključujući novu strategiju razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja, ulaganja u vodoprivredu i IT rešenja za preciznu poljoprivredu, racionalnu upotrebu resursa i uzgoj otpornijih biljnih vrsta.

Paralelno s tim, neophodno je unapređenje robnih rezervi koje bi obezbedile stabilnost tržišta hrane u kriznim situacijama, kao i razvoj javnih skladišta čiji bi zapisi mogli služiti kao kolateral za kredite u poljoprivredi.