Da li je kurs dinara prema evru nerealan? Evo šta kažu podaci

Koji je kurs “realan”?

Pomenuli smo već nominalni kurs. I to je kurs po kome možemo kupiti ili prodati devize. Naravno, kao obračunski se uzima srednji, a prodajni i kupovni sadrže interes posrednika u transakciji.

Realni kurs, u ekonomskom smislu, predstavlja odnos između važećeg kursa i cenu dobara između dva tržišta, na kojima su prisutne ove valute. Uglavnom se odnosi na tržišta zemalja, ali u slučaju evra to je tržište ekonomske zajednice.

Terminski još razlikujemo nominalni efektivni kurs (NER), kao i realni efektivni kurs. Nećemo se baviti širenjem teme, osim toga da se često mešaju termini realni kurs (RER) i realni efektivni kurs (REER).

Ako REER predstavimo formulom REER=NEER×(Pd/Pf), mogli bismo kaklulacijama doći do realnog efektivnog kursa. U praksi je teško precizno doći do ovih podataka, imajući u vidu kompleksnosti tržišta.

Drugi podatak za obračun jeste uzimanje bazne godine. Pravo pitanje jeste, da li je kurs bio “realan” u tom trenutku. U vovm slučaju ćemo se bazirati na oscilacije tržišta, pa ćemo kao baznu uzeti 2011. godinu.

Za obračun koristimo CPI, odnosno podatak koliko je valuta oslabila u odnosu na inflaciju na tržištu.

2011. 100 EUR = 2025. 136 EUR
2011. 100 RSD = 2025. 197 RSD

Dakle, za ono što se moglo kupiti za 100 evra 2011. godine, sada nam je potrebno 136 evra. Kod dinara je to nepovoljnije pa 100 “tadašnjih” dinara vredi koliko 197 sada.

Ako bismo uzeli samo inflatorna kretanja, onda bi očekivani kurs bio 
169,50 RSD za 1 EUR . 

Druga kalkulacija se može izvući na osnovu količine novca (štampanja) u opticaju i deviznih rezervi (devize, zlato…) kojima se ta masa pokriva.

Devizne rezerve pojačane za 2,8 puta, novčana masa oko 4 (M0+M4), 
što bi dovelo do 146 RSD za 1 EUR . 

Manjkavost kod ovog pristupa je što nismo iskazali rast novčane mase EU (više od dvostrukog), jer nemamo parametar za pokriće te mase u evro zoni. Zahtevalo bi analizu rezervi svih zemalja evro zone.

Neki računaju kumulativ od 200 RSD, ali ne može tako da se iskaže jer je u relaciji, to jest inflacija je uticala na novčanu masu i obrnuto.

Naravno, na kurs utiču i razni drugi parametri, ne samo ekonomski, već politički, društveni, pa i emocionalni (kupovina evra bez naročite potrebe). Veći deo ove kursne razlike je kupljen kroz gubitke NBS, razne odlive i slično.

Detaljnije pročitajte na linku https://www.gvozden.info/realni-kurs-dinara-prema-evru/