Неко тражи посао, а запослени - плату

Док ретки “староседеоци” у евиденцији овдашње филијале Националне службе за запошљавање, уз много среће, а неретко “погурани” политичким везама, некако и успеју да се докопају каквог-таквог радног места, већини то никако да пође за руком. У међувремену, на ту исту листу пристижу нове генерације, па је Ниш тако постао град у којем на посао тренутно чека 36.000 људи. Са 23,5 одсто, стопа незапослености овде је већа и од републичког просека...

Ништа није боље ни на територији читавог Нишавског округа, јер - такође по подацима поменуте Филијале НСЗ - на ухлебљење чека укупно 53.000 људи, односно читав један осредњи град. Најтеже је у Алексинцу, где посао тражи 8.200 житеља, а ту је и Дољевац, са 2.900 оних без икаквог радног ангажмана.

Директор Филијале Националне службе за запошљавање у Нишу, Бобан Митић, међутим, недавно је - управо у Дољевцу - изјавио како се тај невесели број смањио, али није навео ниједну чињеницу која би то поткрепила, па испада да је говорио прилично уопштено. Јер, на терену нема видљивих доказа да су, бар засад, отворена нова радна места - осим ако се под смањењем незапослених подразумева брисање са евиденције оних који закасне да са јаве свака три месеца.

- Доћи до радног места у Нишу равно је добитку бинга или седмице на лоту. Не само да мањка радних места, већ тамо где и постоје, потребно је имати или јаку “везу”, или подоста новца за “подмазивање”. Ја, међутим, немам ништа од тога - каже Драгана Илић која, упркос дипломи Факултета заштите на раду, у једном кафићу зарађује једва 10.000 динара месечно.

Зато је овде сензација када неко понуди посао за десетак или 20 људи, мада је и то само својеврсна кап у мору од 36.000 кандидата...

- Својевремено је у Нишу, само у ЕИ и МИН, радило око 40.000 људи, а данас у овом граду посао има укупно само око 7.000 индустријских радника. Како, онда, очекивати просперитет и живети у нади - каже Миодраг Ранђеловић, председник ГО Самосталног синдиката.

ПРИЖЕЉКУЈЕ ГРАДИЛИШТЕ
- Чинимо све што је у нашој надлежности и моћи, како бисмо створили што повољнији амбијент за потенцијалне стране, али и домаће инвеститоре. Без њих нема изласка из кризе, јер само производња води напред. Уз нова законска решења и одређене погодности, верујем да ће наш град врло брзо постати велико градилиште, са десетинама кранова, као некада - поручује, градоначелник Ниша, проф. др Зоран Перишић.

Истине ради, Ниш има “Јуру”, “Шин-Вон”, “Бенетон”... у којима је тренутно запослено 4.000 радника - углавном жена, са платом од 23.000 до 26.000 динара. Међутим, да би се ситуација бар мало ублажила, потребно још много таквих и сличних фирми.

До краја године очекује се старт две већ изграђене, такође стране фабрике: “Леони” у Малошишту код Дољевца и “Џонсон електрик” у Нишу. Прва треба да упосли 1.500, а друга нешто више од хиљаду радника, али је и то недовољно за град са 270.000 становника, где је - уз већ поменуту незапосленост - просечна зарада око 40.000 динара, социјалну помоћ прима 15.000 људи, а већина оних који раде плате прима нередовно, односно са закашњењем и од неколико месеци.

Д. Стојановић