Neko traži posao, a zaposleni - platu

Dok retki “starosedeoci” u evidenciji ovdašnje filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, uz mnogo sreće, a neretko “pogurani” političkim vezama, nekako i uspeju da se dokopaju kakvog-takvog radnog mesta, većini to nikako da pođe za rukom. U međuvremenu, na tu istu listu pristižu nove generacije, pa je Niš tako postao grad u kojem na posao trenutno čeka 36.000 ljudi. Sa 23,5 odsto, stopa nezaposlenosti ovde je veća i od republičkog proseka...

Ništa nije bolje ni na teritoriji čitavog Nišavskog okruga, jer - takođe po podacima pomenute Filijale NSZ - na uhlebljenje čeka ukupno 53.000 ljudi, odnosno čitav jedan osrednji grad. Najteže je u Aleksincu, gde posao traži 8.200 žitelja, a tu je i Doljevac, sa 2.900 onih bez ikakvog radnog angažmana.

Direktor Filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u Nišu, Boban Mitić, međutim, nedavno je - upravo u Doljevcu - izjavio kako se taj neveseli broj smanjio, ali nije naveo nijednu činjenicu koja bi to potkrepila, pa ispada da je govorio prilično uopšteno. Jer, na terenu nema vidljivih dokaza da su, bar zasad, otvorena nova radna mesta - osim ako se pod smanjenjem nezaposlenih podrazumeva brisanje sa evidencije onih koji zakasne da sa jave svaka tri meseca.

- Doći do radnog mesta u Nišu ravno je dobitku binga ili sedmice na lotu. Ne samo da manjka radnih mesta, već tamo gde i postoje, potrebno je imati ili jaku “vezu”, ili podosta novca za “podmazivanje”. Ja, međutim, nemam ništa od toga - kaže Dragana Ilić koja, uprkos diplomi Fakulteta zaštite na radu, u jednom kafiću zarađuje jedva 10.000 dinara mesečno.

Zato je ovde senzacija kada neko ponudi posao za desetak ili 20 ljudi, mada je i to samo svojevrsna kap u moru od 36.000 kandidata...

- Svojevremeno je u Nišu, samo u EI i MIN, radilo oko 40.000 ljudi, a danas u ovom gradu posao ima ukupno samo oko 7.000 industrijskih radnika. Kako, onda, očekivati prosperitet i živeti u nadi - kaže Miodrag Ranđelović, predsednik GO Samostalnog sindikata.

PRIŽELjKUJE GRADILIŠTE
- Činimo sve što je u našoj nadležnosti i moći, kako bismo stvorili što povoljniji ambijent za potencijalne strane, ali i domaće investitore. Bez njih nema izlaska iz krize, jer samo proizvodnja vodi napred. Uz nova zakonska rešenja i određene pogodnosti, verujem da će naš grad vrlo brzo postati veliko gradilište, sa desetinama kranova, kao nekada - poručuje, gradonačelnik Niša, prof. dr Zoran Perišić.

Istine radi, Niš ima “Juru”, “Šin-Von”, “Beneton”... u kojima je trenutno zaposleno 4.000 radnika - uglavnom žena, sa platom od 23.000 do 26.000 dinara. Međutim, da bi se situacija bar malo ublažila, potrebno još mnogo takvih i sličnih firmi.

Do kraja godine očekuje se start dve već izgrađene, takođe strane fabrike: “Leoni” u Malošištu kod Doljevca i “Džonson elektrik” u Nišu. Prva treba da uposli 1.500, a druga nešto više od hiljadu radnika, ali je i to nedovoljno za grad sa 270.000 stanovnika, gde je - uz već pomenutu nezaposlenost - prosečna zarada oko 40.000 dinara, socijalnu pomoć prima 15.000 ljudi, a većina onih koji rade plate prima neredovno, odnosno sa zakašnjenjem i od nekoliko meseci.

D. Stojanović