Гајење лековитог биља посао будућности

Нема дана да Павловићи нису на њиви. Нису дозволили да им хектар и 20 ари имања пропада па су се, иако без искуства, одлучили да засаде мелису, познатију као матичњак.

"Прво смо учили како да је садимо, па како да је од траве чистимо, па сада учимо како да је прехранимо и негујемо", каже Тања Павловић из Ниша.

"Сви су нас гледали чудно и нису веровали да ћемо да кренемо у ту причу. Одвраћања је било и тада али и сада мада милим да ћемо да истрајемо у свему овоме", каже Саша Павловић из Ниша.

Тако су без помоћи града и државе кренули у, како верују, исплатив посао, иако не крију да страхују да ли ће имати добар род.

"Надамо се да ће овај наш труд да се исплати можда не одмах али за 2-3 године", каже Саша.

А 60 километара од Ниша, у Сокобањи, чланови Удружења за лековито биље обучавају будуће произвођаче. У малим огледним пољима, на конкретним примерима показују изданке младих биљака.

"Поједини људи самоиницијативно почну да раде, чак не знају ни за кога ће да гаје. Ја им саветујем и покушавам да их разуверим да прво нађу купца па тек онда да почну да гаје шта том купцу треба", каже  Небојша Станојевић, председник Удружења "др Јован Туцаков" Сокобања.

Они који нису знали, а били су упорни данас поред Јужне Мораве имају хектаре под оманом, матичњаком, очајницом, гавезом... Иако признају да нису успешни као колеге из Војводине које имају огромне засаде у околини Алексинца не одустају, јер верују да је гајење лековитог биља, посао будућности.

Драгана Сотировски, Јовица Крстић, РТС