Gajenje lekovitog bilja posao budućnosti

Nema dana da Pavlovići nisu na njivi. Nisu dozvolili da im hektar i 20 ari imanja propada pa su se, iako bez iskustva, odlučili da zasade melisu, poznatiju kao matičnjak.

"Prvo smo učili kako da je sadimo, pa kako da je od trave čistimo, pa sada učimo kako da je prehranimo i negujemo", kaže Tanja Pavlović iz Niša.

"Svi su nas gledali čudno i nisu verovali da ćemo da krenemo u tu priču. Odvraćanja je bilo i tada ali i sada mada milim da ćemo da istrajemo u svemu ovome", kaže Saša Pavlović iz Niša.

Tako su bez pomoći grada i države krenuli u, kako veruju, isplativ posao, iako ne kriju da strahuju da li će imati dobar rod.

"Nadamo se da će ovaj naš trud da se isplati možda ne odmah ali za 2-3 godine", kaže Saša.

A 60 kilometara od Niša, u Sokobanji, članovi Udruženja za lekovito bilje obučavaju buduće proizvođače. U malim oglednim poljima, na konkretnim primerima pokazuju izdanke mladih biljaka.

"Pojedini ljudi samoinicijativno počnu da rade, čak ne znaju ni za koga će da gaje. Ja im savetujem i pokušavam da ih razuverim da prvo nađu kupca pa tek onda da počnu da gaje šta tom kupcu treba", kaže  Nebojša Stanojević, predsednik Udruženja "dr Jovan Tucakov" Sokobanja.

Oni koji nisu znali, a bili su uporni danas pored Južne Morave imaju hektare pod omanom, matičnjakom, očajnicom, gavezom... Iako priznaju da nisu uspešni kao kolege iz Vojvodine koje imaju ogromne zasade u okolini Aleksinca ne odustaju, jer veruju da je gajenje lekovitog bilja, posao budućnosti.

Dragana Sotirovski, Jovica Krstić, RTS