Храна ће ускоро да поскупи најмање 30 одсто

Усеви у Србији данима вапе за добром кишом, па уколико у наредних десетак дана не падне бар 20 литара по квадратном метру, род пшенице, кукуруза, шећерне репе и сунцокрета могао би бити знатно умањен. А то би, оцењују стручњаци, на јесен могло значити увоз и уља и шећера и пшенице, јер хране не би било довољно, али и ново поскупљење прехрамбених производа за најмање 30 одсто. Да би овакав сценарио могао бити реалан указује дугорочна прогноза Републичког хидрометеоролошког завода, по којој нас чека топло и суво лето са температурама изнад просека, и што је још горе, са ретком појавом падавина.

Година 2003. била је најтоплија откако се код нас бележе временске прилике. Августа те године у Београду је пао само 6,1 литар кише по квадратном метру. Према прогнозама метеоролога, ова година може да личи на 2003. Летње врућине нам предстоје све до 25. маја, када ће се жива у термометру попети и до 35 степени Целзијуса. У неким крајевима могу се очекивати и поподневни пљускови.

- Најтоплији дани биће петак, 22. мај, и понедељак, 25. мај. Температура ће у Београду ићи до 34, а у Србији до 35 степени Целзијуса - објашњава Недељко Тодоровић, метеоролог у Републичком хидрометеоролошком заводу.

Освежење се може очекивати само 26. и 27. маја, с грмљавином, јаким ветром, градом, једном речју, може се јавити локално невреме. Температура ће се кретати од 20 до 25 степени Целзијуса.

Од 28. маја па до 3. јуна опет се очекује летња врућина са температуром до 30 степени Целзијуса. Захлађење са пљусковима и грмљавином опет је могуће 4. и 5. јуна, каже Тодоровић.

Владана Хамовић из Института за економику пољопривреде каже да због оваквих временских прилика већ сада постоје објективни услови да овогодишња жетва буде угрожена, због чега би нам се на јесен могло десити ново поскупљење хране.

- Поново се суочавамо са константним проблемом који је код нас присутан већ деценијама, а то је да уместо да направимо канале за наводњавање и одводњавање, приноси зависе од погледа у небо. Осим тога, ми из године у годину смањујемо сејне површине, па сада прети опасност да уколико не буде довољно кише, јесен може бити угрожена, јер, условно речено, нећемо имати довољно хране, па ћемо бити принуђени да увозимо пшеницу, уље или шећер. С друге стране, може се десити да производња буде толико мала, што би се, наравно, одмах одразило на повећање цена - каже Хамовићева.

Она објашњава да је овогодишња сетва у односу на прошлогодишњу била скупља за око 30 одсто, тако да се може очекивати да уколико жетва буде лоша, храна у Србији поскупи најмање за толико.

- И то под условом да се цена пољопривредно-прехрамбених производа повећа само за онолико колико су били увећани трошкови пољопривредника приликом сетве. Међутим, уколико се у ту цену буду уграђивали остали учесници на тржишту цене би могле бити и веће. Свеједно, и једно и друго поскупљење били би огроман удар на ионако ослабљену куповну моћ грађана, којима никако не треба ново поскупљење основних намирница - каже Хамовићева.

Милан Простран, секретар за аграр у Привредној комори Србије, каже да је у пролећну сетву уложено неколико десетина милијарди динара због чега од суше сада највише стрепе сељаци, јер од ње зависи да ли ће моћи да поврате уложен новац и отплате кредите које су узели.

- Међутим, незахвално је давати било какву прогнозу с обзиром на то да је до пролећне жетве остало још око месец дана. Држава има неке залихе одређених роба, али уколико суша буде катастрофална, то сигурно неће бити довољно да се покрију потребе на годишњем нивоу. Међутим, без обзира на залихе треба очекивати да цене одређених производа већ сада почну да расту, јер је производња пшенице и кукуруза у паду свугде у свету. Колико ће скочити показаће време, јер на њих не утиче само суша, већ и куповна моћ грађана - каже Простран.

Као могућност да се поскупљења хране спрече, Хамовићева види у интервенцији Робних резерви под условом да их има, или у интервентном увозу. Али, каже, и овај увоз кошта.

Субвенције за ратарску и повртарску производњу

Министар пољопривреде Саша Драгин казао је јуче да ће пољопривредницима за ратарску и повртарску производњу, целог лета бити исплаћивано 12.000 динара по хектару.

- На тај начин ће они добити своје субвенције у оно време када им је најпотребније, односно до јесење сетве. На такав начин излазимо у сусрет земљорадницима да за агротехничке рокове који долазе имају довољно средстава да отпочну нову производњу - рекао је Драгин.

Он је додао да су за пољопривреднике одобрене довољне квоте, као што је и договорено на раније одржаном састанку са премијером Мирком Цветковићем, коме су присуствовале и асоцијације пољопривредника из Србије.

- Ове године смо успели да се уз крајње напоре уклопимо у онај буџет који имамо. Наравно, јако је важно и да време послужи, очекујемо с нестрпљењем да сутра падне киша и да се прекине овај сушни период - нагласио је Драгин.

http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=93266