Село и пољопривреда треба да буду приоритети

Од 11 села у Србији која су остала без становника, већина је на југу Србије. Једно од њих је и село Пљачковица код Врања. У планинским селима, без уређене инфраструктуре мало је мештана, углавном су то старији људи.

У равним пределима, са уређеним путевима, више је становника. На научној конференцији у Врању "Село на југу Србије", оцењено је да село и пољопривреда треба да буду један од националних приоритета државе.

Просечно сеоско домаћинство живи од пољопривреде или од пољопривредне пензије. У селима која су ближе граду више је становника, опстају и вишечлане породице. Они који су ту засновали породицу, ипак не желе да им деца остану на селу.

"Имам два унука, и иако имамо три куће на селу, не бих волела да остану овде, нек иду негде са стране", каже Љиљана Јањић, село Вртогош.

"Живимо четири генерације у породици, живот на селу је тежак. Све дажбине су поскупеле, а сеоска роба је мала", каже Ивица Јањић, село Вртогош.

Нису ретка домаћинства са више генерација заједно, деле послове, у њиви, кући и око ње. Ретки су они који се поред пољорпивреде баве и другим пословима.

"Народ нигде не ради, једино пољопривреду, стоку што имамо, то радимо", каже Стојче Стојковић, село Вртогош.

Пресељење људи из градова у село је на нивоу статистичке грешке, а процес одласка из  села у градове се не зауставља. Једанаест села у Србији је без становника, а 85 има од један до десет мештана.

"Да би се то променило, потребно је ангажовање државе, њених органа и свих институција, асоцијација из пољопривреде и друштва у целини, али и становника села и осталог становништва", каже Др Милутин Матић, Српско удружење за социологију села и пољопривреде.

За развој села, и останак становништва, предуслов је добра инфраструктура, у прошлој години је локална самоуправа у Врању обнављала сеоске путеве, дају и субвенције за пољопривредну производњу.

"У прошле две године директно смо са двадесетак милиона дали подстицај пољопривреди, а ове године смо буџетом предвидели нових 28 милиона динара за субвенционисање пољопривредне производње", каже Жикица Антанасијевић, помоћник градоначелника за пољопривреду.

За планинска села у општинама и градовима на југу Србије карактеристична је уситњеност парцела, а терени су неприступачни за механизацију. Њихове предности су здрава средина, вода, извори и потоци, предуслови не само за развој органске производње и воћарства, већ и туризам.

Даница Мирић, РТС