Selo i poljoprivreda treba da budu prioriteti

Od 11 sela u Srbiji koja su ostala bez stanovnika, većina je na jugu Srbije. Jedno od njih je i selo Pljačkovica kod Vranja. U planinskim selima, bez uređene infrastrukture malo je meštana, uglavnom su to stariji ljudi.

U ravnim predelima, sa uređenim putevima, više je stanovnika. Na naučnoj konferenciji u Vranju "Selo na jugu Srbije", ocenjeno je da selo i poljoprivreda treba da budu jedan od nacionalnih prioriteta države.

Prosečno seosko domaćinstvo živi od poljoprivrede ili od poljoprivredne penzije. U selima koja su bliže gradu više je stanovnika, opstaju i višečlane porodice. Oni koji su tu zasnovali porodicu, ipak ne žele da im deca ostanu na selu.

"Imam dva unuka, i iako imamo tri kuće na selu, ne bih volela da ostanu ovde, nek idu negde sa strane", kaže Ljiljana Janjić, selo Vrtogoš.

"Živimo četiri generacije u porodici, život na selu je težak. Sve dažbine su poskupele, a seoska roba je mala", kaže Ivica Janjić, selo Vrtogoš.

Nisu retka domaćinstva sa više generacija zajedno, dele poslove, u njivi, kući i oko nje. Retki su oni koji se pored poljorpivrede bave i drugim poslovima.

"Narod nigde ne radi, jedino poljoprivredu, stoku što imamo, to radimo", kaže Stojče Stojković, selo Vrtogoš.

Preseljenje ljudi iz gradova u selo je na nivou statističke greške, a proces odlaska iz  sela u gradove se ne zaustavlja. Jedanaest sela u Srbiji je bez stanovnika, a 85 ima od jedan do deset meštana.

"Da bi se to promenilo, potrebno je angažovanje države, njenih organa i svih institucija, asocijacija iz poljoprivrede i društva u celini, ali i stanovnika sela i ostalog stanovništva", kaže Dr Milutin Matić, Srpsko udruženje za sociologiju sela i poljoprivrede.

Za razvoj sela, i ostanak stanovništva, preduslov je dobra infrastruktura, u prošloj godini je lokalna samouprava u Vranju obnavljala seoske puteve, daju i subvencije za poljoprivrednu proizvodnju.

"U prošle dve godine direktno smo sa dvadesetak miliona dali podsticaj poljoprivredi, a ove godine smo budžetom predvideli novih 28 miliona dinara za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje", kaže Žikica Antanasijević, pomoćnik gradonačelnika za poljoprivredu.

Za planinska sela u opštinama i gradovima na jugu Srbije karakteristična je usitnjenost parcela, a tereni su nepristupačni za mehanizaciju. Njihove prednosti su zdrava sredina, voda, izvori i potoci, preduslovi ne samo za razvoj organske proizvodnje i voćarstva, već i turizam.

Danica Mirić, RTS