У прокупачким шљивицима уместо радости, забринутост

Произвођачи су незадовољни откупном ценом од око 15 динара будући да се почетком недеље за килограм тог воћа давало дупло више.

Хладњачари кажу да немају места за складиштење, да су руски купци по конзумну шљиву отишли у Молдавију где је род такође добар.

Имамо ли рецепт за воћку по којој волимо да нас препознају у свету? У привредној комори Србије кажу да је рано за страх од тога да руски купац неће доћи по свежу шљиву.

„Ја мислим да је рано за такве неке анализе, с обзиром на то да је прошле године извезено 11 милиона долара свеже шљиве у Руску федерацију и два милиона вредности суве шљиве, мислим да је то још увек добар потенцијал“, истиче Ненад Будимовић из ПКС.

Са 4.500 тона извезене суве шљиве лане смо зарадили колико и са 18.000 тона свежег плода. Србија има много малих сушара које раде по различитим стандардима иако страни купац тражи велике количине робе истог квалитета.

У Министарству пољопривреде кажу да су издвојили и средства за усаглашавање стандарда прераде.

„Министарство је за 2016. годину предвидело за изградњу али и за опремање сушара за воће, и у том смислу субвенционишу се сушаре са 40 од 50 одсто у средстава у односу на укупну вредност инвестиције“, каже Колинда Хрехоровић из Министарства пољопривреде.

Последњих године се је више модерних засада сорти за јело и сушење, стручњаци кажу да ни их требало сачувати од вируса који прети из старијих шљивика.