Више од једног века саде исту сорту паприке

Током септембра и октобра повртари у Доњој Локошници на зидове кућа и помоћних зграда окаче око 150 хиљада ручно низаних венаца црвене паприке.

У селу које има око 300 домаћинстава готово да нема зграде која није "обложена" паприком. Мештани су остали верни традицији јер сматрају да се аутохтона сорта "козји рог" најбоље суши на сунцу 30 до 50 дана.

"Још су је моји дедови и прадедови садили и то је традиција код нас у Доњој Локошници. Најбоље се суши на сунцу и то је природно и домаће. Она не може у сушару јер тад поцрни“, објашњава повртар Јован Милојковић.

У Доњој Локошници од 1300 становника скоро 90 одсто њих се бави гајењем и сушењем паприке. Они годишње произведу између 60 и 80 вагона суве и алеве паприке. Ове сезоне због високих температура имаће мањи род за трећину у односу на вишегодишњи просек.

Када уберу паприку онда је углавном жене нижу правећи венац од паприке тежине између 12 и 15 килограма .

"За један дан ако активно радиш можеш да нанижеш 20 до 25 венаца. Наравно да је тешко, боле руке. Ипак најтеже је да се прода, продајемо на пијаци као алеву и у везице суву паприку, прича Марина Мишић из Доње Локошнице.

Иако су највећи произвођачи суве паприке, продају је углавном на пијацама у Србији, јер немају регистровано удружење преко кога би могли јединствено да наступају на неком иностраном тржишту.