Реформе или 125 динара за један евро?

Ситуација је алармантна, указао је Стаменковић на данашњој конференцији за новинаре, истичући да су девизне резерве земље пале од краја прошле године до краја априла за нешто више од 1,5 милијарду евра.

Он је прецизирао да је 'одбрана' курса нарочито била изражена у последњој декади маја.

"Курс је за пет месеци повећан за 12 процената, даље је настављено његово повећање па је тако у петак, прошле седмице, уз рекордну интервенцију Народне банке Србије од 89 милиона евра, курс евра у односу на динар повећан на рекордних 12,47 одсто од почетка године", навео је Стаменковић који је и сарадник у изради билтена "Макроекономске анализе и трендови" који издаје Економски институт.

Овај стручњак указао је да је посебно изражен пад вредности динара након 21. маја, када су одржани председнички избори, што указује на то да су дешавања у политичкој сФери утицала на перцепцију страних инвеститора и кредитора.

"До 21. маја ове године, курс евра је повећан за 10,6 одсто, а од тога дана до данас укупно повећање је 12,5 одсто", изнео је Стаменковић и навео да су девизни приливи у земљу више него скромни, јер су инвеститори "резервисани".

Поред тога приметно је и смањење девизних дознака од наше дијаспоре, што се уочава из анализе платног биланса земље, навео је он.

"Дефицит платног биланса је за 52 одсто повећан у односу на први квартал прошле године, а сам платни биланс за 900 милиона евра нашао се у 'негативној зони'", нагласио је.

Када је реч о инвестицијама, у јануару смо имали одлив због откупа удела у "Tелекому Србије" док, ако се посматрају приливи у фебруару и марту, они су месечно износили између 80 и 90 милиона евра.

"По овој динамици не бисмо остварили ни половину прилива коју смо остварили у прошлој години", казао је он и нагласио да га када је реч о новом задуживању више брине да не дође до екстерне солвентности земље (способност измирења обавеза према иностранству), него то да ли смо пробили успостављену границу дозвољеног јавног дуга.

Стаменковић је подсетио да су, док су трајали преговори са Међународним монетарним Фондом (ММФ), економисти предвидели да ће при расту бруто домаћег производа (БДП) од пола процента доћи до повећања курса евра до краја године за око 10 одсто, односно 116 динара за један евро.

Tај лимит је, међутим, већ сада достигнут, указао је Стаменковић на размере проблема са којим се суочава наша земља.

Уредник МАT-а Владимир Вучковић казао је да је приметно да постоји снажан притисак на девизном тржишту и неповерење у динар, истакавши да те лоше тенденције може да спречи "само одговоран оквир економске политике".

"Због тога је битно да имамо формирање одговорне владе што пре и једног озбиљног, одговорног оквира за економску политику", рекао је он.

Уколико до тога не дође, како је оценио Вучковић, "онда ћемо вероватно и даље имати притиске и куповину евра расположивим динарима".

Према његовим речима, тада "не би било изненађење да евро до краја године престигне 120 па и 125 динара".