Reforme ili 125 dinara za jedan evro?

Situacija je alarmantna, ukazao je Stamenković na današnjoj konferenciji za novinare, ističući da su devizne rezerve zemlje pale od kraja prošle godine do kraja aprila za nešto više od 1,5 milijardu evra.

On je precizirao da je 'odbrana' kursa naročito bila izražena u poslednjoj dekadi maja.

"Kurs je za pet meseci povećan za 12 procenata, dalje je nastavljeno njegovo povećanje pa je tako u petak, prošle sedmice, uz rekordnu intervenciju Narodne banke Srbije od 89 miliona evra, kurs evra u odnosu na dinar povećan na rekordnih 12,47 odsto od početka godine", naveo je Stamenković koji je i saradnik u izradi biltena "Makroekonomske analize i trendovi" koji izdaje Ekonomski institut.

Ovaj stručnjak ukazao je da je posebno izražen pad vrednosti dinara nakon 21. maja, kada su održani predsednički izbori, što ukazuje na to da su dešavanja u političkoj sFeri uticala na percepciju stranih investitora i kreditora.

"Do 21. maja ove godine, kurs evra je povećan za 10,6 odsto, a od toga dana do danas ukupno povećanje je 12,5 odsto", izneo je Stamenković i naveo da su devizni prilivi u zemlju više nego skromni, jer su investitori "rezervisani".

Pored toga primetno je i smanjenje deviznih doznaka od naše dijaspore, što se uočava iz analize platnog bilansa zemlje, naveo je on.

"Deficit platnog bilansa je za 52 odsto povećan u odnosu na prvi kvartal prošle godine, a sam platni bilans za 900 miliona evra našao se u 'negativnoj zoni'", naglasio je.

Kada je reč o investicijama, u januaru smo imali odliv zbog otkupa udela u "Telekomu Srbije" dok, ako se posmatraju prilivi u februaru i martu, oni su mesečno iznosili između 80 i 90 miliona evra.

"Po ovoj dinamici ne bismo ostvarili ni polovinu priliva koju smo ostvarili u prošloj godini", kazao je on i naglasio da ga kada je reč o novom zaduživanju više brine da ne dođe do eksterne solventnosti zemlje (sposobnost izmirenja obaveza prema inostranstvu), nego to da li smo probili uspostavljenu granicu dozvoljenog javnog duga.

Stamenković je podsetio da su, dok su trajali pregovori sa Međunarodnim monetarnim Fondom (MMF), ekonomisti predvideli da će pri rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) od pola procenta doći do povećanja kursa evra do kraja godine za oko 10 odsto, odnosno 116 dinara za jedan evro.

Taj limit je, međutim, već sada dostignut, ukazao je Stamenković na razmere problema sa kojim se suočava naša zemlja.

Urednik MAT-a Vladimir Vučković kazao je da je primetno da postoji snažan pritisak na deviznom tržištu i nepoverenje u dinar, istakavši da te loše tendencije može da spreči "samo odgovoran okvir ekonomske politike".

"Zbog toga je bitno da imamo formiranje odgovorne vlade što pre i jednog ozbiljnog, odgovornog okvira za ekonomsku politiku", rekao je on.

Ukoliko do toga ne dođe, kako je ocenio Vučković, "onda ćemo verovatno i dalje imati pritiske i kupovinu evra raspoloživim dinarima".

Prema njegovim rečima, tada "ne bi bilo iznenađenje da evro do kraja godine prestigne 120 pa i 125 dinara".