Тржиште некретнина у Врању диктира високу цену станова

Квадрат кошта од 630 до 680, па и до 700 евра, што је приближно цени квадрата у Нишу.

Квадрат половног стана, рецимо у насељима испод Главне аутобуске станице, иде око 500 евра чак и ниже. Али што сте ближе центру града, цена квадрата скаче. На пример, већ у насељу „Ледена стена“ иде од 500 до 600 евра, у „Чешљу“ некад и преко 600 евра и приближава се цени станова у новоградњи. Та мала разлика у цени половних и нових станова пресудна је да се купци у Врању пре одлучују за станове у новоизграђеним зградама.

Власник грађевинске фирме „Метеор“ Бобан Златановић, који је изградио неколико ламела на потезу преко пута Главне аутобуске станице, каже да је продао све станове. Цена квадрата у тим зградама била је 630 евра, плус ПДВ.

- То је доња граница за коју нам се исплати да градимо. Из искуства могу да кажем да најпре продамо станове од 45-50 квадрата и то претежно на кредит. За кеш ретко ко купује. Купци су најчешће људи који раде у државним службама, темо где су редовне плате, као и родитељи за децу - каже Златановић.

Директор главне филијале „Credit Agricole“ банке за југ Србије Александар Златковић каже да банкарске камате тренутно иду и испод четири одсто, иако је донедавно била мисаона именица да оне буду мање од пет процената.

- Банке се боре за клијенте и нуде разне повољности, па су камате сада пале на 3,5 до 4,5 одсто. Мање од тога не може, ипак у овој држави постоји велики ризик од тога да ли ће споран стамбени кредит бити наплаћен и у ком ће га року банка наплатити - наводи Златковић.

Према подацима које је Портал ОК радија добио из Основног суда у Врању, током 2014. године оверена су 722 уговора (углавном о продаји, мада је било и уговора о деоби или поклону), док је од почетка ове године до априла (када су посао овере преузели јавни бележници - нотари) оверено 133 уговора, од тога 72 уговора о продаји некретнина.

Врањски јавни бележник Оливера Стаменовић подсећа да је од документације за купопродају станова у изградњи потребан лист непокретности у коме је продавац уписан као носилац права својине на земљишту на коме се стамбена зграда гради.

Затим, и грађевинска дозвола за изградњу стамбеног објекта, пројекат и пријава о започетим радовима код надлежних органа.

- Овакви објекти граде се на основу одобрења за изградњу, без употребне дозволе која се може добити тек након завршетка целе зграде. Ту увек постоји ризик да се та дозвола не добије јер је за издавање потребно да градитељ гради објекат у складу са локацијском дозволом - упозорава потенцијалне купце Стаменовићка.

Станове у изградњи праве привредна друштва, те је за продају као доказ потребно да је у листу непокретности конкретно уписано привредно друштво које продаје стан као носилац права својине на земљишту, да је грађевинска дозвола издата на његово име, да је пријавило почетак радова и да је конкретан стан био предвиђен главним пројектом. Стаменовићка још каже да је куповина станова у стамбеним објектима који су већ изграђени далеко једноставнија.

- Ради се о укњиженим становима, што значи да објекат у коме се налази стан за продају има одобрење за изградњу и употребну дозволу. Купци треба да обрате пажњу на то да ли је власник стана лице које има правни основ - решење о наслеђивању, уговор о купопродаји, уговор о поклону, уговор о откупу стана и слично. И да ли је стан у катастру уписан као својина продавца. Овде је потребна опрезност у смислу да се мора знати да ли стан представља посебну или зајединичку имовину, јер је у овом другом случају потребна и сагласност супружника - закључује Стаменовићказа ОК радио.