Tržište nekretnina u Vranju diktira visoku cenu stanova

Kvadrat košta od 630 do 680, pa i do 700 evra, što je približno ceni kvadrata u Nišu.

Kvadrat polovnog stana, recimo u naseljima ispod Glavne autobuske stanice, ide oko 500 evra čak i niže. Ali što ste bliže centru grada, cena kvadrata skače. Na primer, već u naselju „Ledena stena“ ide od 500 do 600 evra, u „Češlju“ nekad i preko 600 evra i približava se ceni stanova u novogradnji. Ta mala razlika u ceni polovnih i novih stanova presudna je da se kupci u Vranju pre odlučuju za stanove u novoizgrađenim zgradama.

Vlasnik građevinske firme „Meteor“ Boban Zlatanović, koji je izgradio nekoliko lamela na potezu preko puta Glavne autobuske stanice, kaže da je prodao sve stanove. Cena kvadrata u tim zgradama bila je 630 evra, plus PDV.

- To je donja granica za koju nam se isplati da gradimo. Iz iskustva mogu da kažem da najpre prodamo stanove od 45-50 kvadrata i to pretežno na kredit. Za keš retko ko kupuje. Kupci su najčešće ljudi koji rade u državnim službama, temo gde su redovne plate, kao i roditelji za decu - kaže Zlatanović.

Direktor glavne filijale „Credit Agricole“ banke za jug Srbije Aleksandar Zlatković kaže da bankarske kamate trenutno idu i ispod četiri odsto, iako je donedavno bila misaona imenica da one budu manje od pet procenata.

- Banke se bore za klijente i nude razne povoljnosti, pa su kamate sada pale na 3,5 do 4,5 odsto. Manje od toga ne može, ipak u ovoj državi postoji veliki rizik od toga da li će sporan stambeni kredit biti naplaćen i u kom će ga roku banka naplatiti - navodi Zlatković.

Prema podacima koje je Portal OK radija dobio iz Osnovnog suda u Vranju, tokom 2014. godine overena su 722 ugovora (uglavnom o prodaji, mada je bilo i ugovora o deobi ili poklonu), dok je od početka ove godine do aprila (kada su posao overe preuzeli javni beležnici - notari) overeno 133 ugovora, od toga 72 ugovora o prodaji nekretnina.

Vranjski javni beležnik Olivera Stamenović podseća da je od dokumentacije za kupoprodaju stanova u izgradnji potreban list nepokretnosti u kome je prodavac upisan kao nosilac prava svojine na zemljištu na kome se stambena zgrada gradi.

Zatim, i građevinska dozvola za izgradnju stambenog objekta, projekat i prijava o započetim radovima kod nadležnih organa.

- Ovakvi objekti grade se na osnovu odobrenja za izgradnju, bez upotrebne dozvole koja se može dobiti tek nakon završetka cele zgrade. Tu uvek postoji rizik da se ta dozvola ne dobije jer je za izdavanje potrebno da graditelj gradi objekat u skladu sa lokacijskom dozvolom - upozorava potencijalne kupce Stamenovićka.

Stanove u izgradnji prave privredna društva, te je za prodaju kao dokaz potrebno da je u listu nepokretnosti konkretno upisano privredno društvo koje prodaje stan kao nosilac prava svojine na zemljištu, da je građevinska dozvola izdata na njegovo ime, da je prijavilo početak radova i da je konkretan stan bio predviđen glavnim projektom. Stamenovićka još kaže da je kupovina stanova u stambenim objektima koji su već izgrađeni daleko jednostavnija.

- Radi se o uknjiženim stanovima, što znači da objekat u kome se nalazi stan za prodaju ima odobrenje za izgradnju i upotrebnu dozvolu. Kupci treba da obrate pažnju na to da li je vlasnik stana lice koje ima pravni osnov - rešenje o nasleđivanju, ugovor o kupoprodaji, ugovor o poklonu, ugovor o otkupu stana i slično. I da li je stan u katastru upisan kao svojina prodavca. Ovde je potrebna opreznost u smislu da se mora znati da li stan predstavlja posebnu ili zajediničku imovinu, jer je u ovom drugom slučaju potrebna i saglasnost supružnika - zaključuje Stamenovićkaza OK radio.