Субвенције не доприносе стварању конкурентне привреде

Кључна претпоставка за то је, кажу, даље побољшање рејтинга земље. Но, осим износа инвестиција, упозоравају да је и њихова структура проблематична - Србија је на технолошки ниском нивоу.

Државне субвенције за привлачење инвеститора биле су, додају, сврсисходне, али данас не доприносе стварању конкурентне привреде - могу чак бити и контрапродуктивне.

"Држава плати ономе да отвори радна места и неку производњу која је неконкурентна. И кад та субвенција истекне, онда је његова производња неконкурентна и он, неки то и раде, затвори радњу", оцењује економиста Стојан Стаменковић.

"Они јесу запошљавали, и то је одлично. Али они су извозили и извозе, и то је одлично, али на неки начин мање доприносе самом порасту БДП-а. Долази време селективности управо тих активности државе. Субвенције, ако и остану, немам ништа против, али да се преусмере на оне инвеститоре који би нашу технолошку структуру мењали", сматра Иван Николић из Економског института.

Економисти су оценили да Влада Србије никако не сме да за потрошњу искористи око 420 милиона евра, колико ће добити од концесионара београдског аеродрома "Никола Тесла", већ да тај новац употреби за инвестиције.

Стаменковић је рекао да не би смела да се понови ситуација из 1996. године када је продата компанија Телеком Србија и новац потрошен за краткорочне потребе.

"Тај новац који се добије од концесионара треба инвестирати, али је проблем што држава нема спремних пројеката", рекао је Стаменковић.

Сарадник МАТ-а Миладин Ковачевић сматра да би Влада Србије новцем од концесије требало да формира гаранцијски фонд за време када се финансијске околности у свету погоршају и када камате на кредите више не буду ниске као сада.

"Тај фонд би био нека врста сигурности за време када новчане позајмице више неће бити јефтине", рекао је Ковачевић.