Subvencije ne doprinose stvaranju konkurentne privrede

Ključna pretpostavka za to je, kažu, dalje poboljšanje rejtinga zemlje. No, osim iznosa investicija, upozoravaju da je i njihova struktura problematična - Srbija je na tehnološki niskom nivou.

Državne subvencije za privlačenje investitora bile su, dodaju, svrsishodne, ali danas ne doprinose stvaranju konkurentne privrede - mogu čak biti i kontraproduktivne.

"Država plati onome da otvori radna mesta i neku proizvodnju koja je nekonkurentna. I kad ta subvencija istekne, onda je njegova proizvodnja nekonkurentna i on, neki to i rade, zatvori radnju", ocenjuje ekonomista Stojan Stamenković.

"Oni jesu zapošljavali, i to je odlično. Ali oni su izvozili i izvoze, i to je odlično, ali na neki način manje doprinose samom porastu BDP-a. Dolazi vreme selektivnosti upravo tih aktivnosti države. Subvencije, ako i ostanu, nemam ništa protiv, ali da se preusmere na one investitore koji bi našu tehnološku strukturu menjali", smatra Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta.

Ekonomisti su ocenili da Vlada Srbije nikako ne sme da za potrošnju iskoristi oko 420 miliona evra, koliko će dobiti od koncesionara beogradskog aerodroma "Nikola Tesla", već da taj novac upotrebi za investicije.

Stamenković je rekao da ne bi smela da se ponovi situacija iz 1996. godine kada je prodata kompanija Telekom Srbija i novac potrošen za kratkoročne potrebe.

"Taj novac koji se dobije od koncesionara treba investirati, ali je problem što država nema spremnih projekata", rekao je Stamenković.

Saradnik MAT-a Miladin Kovačević smatra da bi Vlada Srbije novcem od koncesije trebalo da formira garancijski fond za vreme kada se finansijske okolnosti u svetu pogoršaju i kada kamate na kredite više ne budu niske kao sada.

"Taj fond bi bio neka vrsta sigurnosti za vreme kada novčane pozajmice više neće biti jeftine", rekao je Kovačević.