Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Ниш: У Београд и Нови Сад ушло три четвртине страног капитала!

rssBookmark and Share

Београд 08.08.2016. Зорица Миладиновић, Данас

Евидентна је спрега између шпекулативног и капитала који стиже са егзотичних дестинација и политичких центара моћи...

Ђокица Јовановић, Фото: Медија центар
Ђокица Јовановић, Фото: Медија центар

Страни инвеститори су од 2000. године до данас у Србију уложили 23,7 милијарди евра кроз приватизацију, докапитализацију, браунфилд и гринфилд улагања или на друге начине.

У Београд и Нови Сад ушло је скоро три четвртине тих инвестиција, односно 73,9 одсто, док је економски девастираним општинама припало свега 0,43 одсто, наводи се у извештају Националне коалиције за децентрализацију (НКД), уз позивање на податке Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД).

У извештају НКД наводи се такође да је, према подацима Министарства финансија, држава Србија од априла 2014. до априла 2016. године компанијама у Београду и Новом Саду, који спадају у најразвијеније локалне самоуправе и регионе, доделила 44,2 одсто од укупних субвенција за подстицај инвестиција, иначе приоритетно намењених мање развијеним локалним самоуправама. За субвенције у девастираним општинама, које су морале имати првенство по овом питању, опредељено је само 3,6 одсто. Устав Србије, иначе, обавезује државу да се "стара о равномерном и одрживом регионалном развоју", а Закон о контроли државне помоћи прописује да се субвенције додељују пре свега "ради унапређења развоја подручја са изузетно ниским животним стандардом или са високом стопом незапослености".

Према овом извештају, од укупног износа страних инвестиција које су ушле у земљу у последњих 16 година, економски девастиране локалне самоуправе "добиле" су само 103 милиона евра. Од 40 девастираних локалних самоуправа, таксативно набројаних у уредбама које регулишу услове и начин привлачења инвестиција, само је девет, дакле мање од једне петине, "књижило" страна улагања. У општину Власотинце ушло је шест инвестиција, а у Сврљиг, Куршумлију, Житиште, Пријепоље, Мионицу, Дољевац, Рачу и Нову Црњу - по једна. Девастирана подручја су, иначе, градови и општине чији је степен развијености испод 50 одсто републичког просека, односно бруто друштвеног производа по глави становника.

Са друге стране, град Београд, који има већу просечну зараду од републичког просека, "инкасирао" је у том периоду 12,2 милијарде евра страних инвестиција, што је више од половине (51, 4 одсто) свих иностраних улагања у Србију. И све четири највеће стране инвестиције у Србији, које појединачно прелазе милијарду евра, "ушле" су у главни град. Нови Сад је такође привукао значајно више страних инвестиција од других локалних самоуправа. Од 2000. године стране компаније су у овај град уложиле око 5,3 милијарди евра, што је око 22,5 одсто укупних ино-инвестиција. Град Ниш, који је незнатно мањи од Новог Сада, инкасирао је, рецимо, 853,6 милиона евра (3,6 одсто).

- Због оваквих података човек не може да одоли утиску да стратешки развојни планови државе Србије зависе заправо од географског протезања границе између некадашње Аустроугарске монархије и Краљевине Србије, односно Османског царства. Наравно, подела на оваква "развијена" и "неразвијена" подручја није од јуче. Условљена је дубоким културно - привредно - политичким разликама између Србије "изнад" Саве и Дунава и "испод" тих река. Утицајни престонички и покрајински културтегери и политиканти, међу којима је, узгред, највише "дођоша" из пасивно - конзервативних крајева Србије, и сада стоје на становишту да Србија "испод великих река", такозвана "унутрашњост", која није окренута ка свету већ је затворена у своју учмалу учауреност, па није ни подобна за друштвени развој - каже за Данас социолог Ђокица Јовановић, професор на Филозофском факултету у Београду.

Он објашњава да је убедљиво већинско инвестирање у Београд и Нови Сад вођено и представом такве културно - политичке бирократије о "недораслости" југа земље "за тековине развијеног Запада". Пошто је северно подручје историјски развијеније, па развијеније и у погледу бржег разумевања западних процедура, оно је културно - идеолошки ближе западним инвеститорима. Јужни део Србије има неразвијену саобраћајну инфраструктуру, радну снагу која је необразована за рад у модерној привреди, конзервативан, корозиван и некомпетентан бирократско - политички апарат...

- При том, у Србији постоји евидентна спрега између шпекулативног капитала - што је превасходни карактер "страних" инвестиција, затим капитала који стиже са разних "егзотичних" дестинација - који није страни већ домаћи капитал отуђен у процесу пљачке друштвене својине, и политичких центара моћи. Да би овакав систем био "одржив", политичка бирократија штедро плаћа радна места "инвеститору", који, недефинисано велики, али лавовски део профита, износи из Србије. Страни инвеститор ће делом тог профита, уколико има интерес, подржати разне политичке котерије које су спремне да гарантују овакву инвестициону праксу. А последице свега тога видљиве су голим оком. Привреде у јужној Србији више нема. Миграциони таласи су велики. Културни подсистем је разорен. Читаво друштво је у дубоком стању аномије - распада друштвеног поретка, установа, система вредности, солидарности... - закључује Јовановић.

И само Министарство привреде, у Извештају о привредном развоју Србије у 2014. години, који је последњи објављени извештај те врсте, упозорило је да постоји "дугорочни тренд концентрације економских активности у Београду и Новом Саду", прецизирајући да "више од половине запослених у Србији ради у та два града, док се учешће осталих економских индикатора креће око две трећине". Оно је констатовало да постоји и тренд "повећања регионалних неједнакости ".

Решење је у регионализацији

- Субвенције и инвестиције се очигледно "деле" волунтаристички, а појединци који одлучују настоје да кроз такву поделу обезбеде или појачају свој утицај, од Динкића наовамо. Улазак инвестиција и субвенција у развијене делове земље продубљује јаз између развијених и неразвијених. Девастирана подручја се гасе на рачун Београда, који нараста и економски и демографски. При том, сви, од комуниста наовамо, говоре о равномерном регионалном развоју, а нико не мења централистички концепт државе, који га онемогућава - каже Јован Живковић, политиколог из Ниша и оснивач Центра за регионализам.

Управо је такав, централистички концепт државе, наш основни проблем. Он би морао да буде замењен плуралним системом, ако желимо да држава опстане. Централистички систем подразумева да се економска и свака друга моћ по правилу гомила у центру, а да центри одлучивања и носиоци јавних функција "поступају" у складу са тим. Такав концепт је постојао код комуниста, Милошевића, демократа, а сада и код напредњака, тврди саговорник Данаса.

- Решење је, дакле, у плуралном систему, односно регионализму, који и данас многи неуки политичари и грађани схватају као исцртавање граница, што он није. Регионализам је, рецимо, постојао још у Уставу Краљевине Србије из 1888. године, који је установио регионе и дефинисао њихову надлежност. Функционални региони ограничавају моћ централе - закључује Живковић.

Предстоје разговори

У Националној коалицији за децентрализацију, која обухвата 16 невладиних организација из 12 градова, најављују да ће након представљања извештаја "настојати да о овој ситуацији разговарају" са представницима институција, као и са међународним организацијама које се баве регионалним развојем, уколико за то буде интересовања. НКД ће "инсистирати и на измени закона и политика које се баве регионалним развојем", од којих ће први бити измена Закона о финансирању локалних самоуправа.

 

Коментара: 0


#   Београд   Власотинце   субвенције   НАЛЕД   инвестиције   радна места   Нови Сад   економија   измена закона   Министарство привреде   Национална коалиција за децентрализацију   Ђокица Јовановић   Јован Живковић     страна улагања
@NALED_SERBIA @decentralizuj @


 


[ Додај коментар ]





Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима