Чистији ваздух за нишке ђаке: Како ће бити распоређено 70 милиона динара за пречистаче у школама?

 Вест да је Град Ниш издвојио 70 милиона динара за набавку пречистача ваздуха за све учионице у нишким основним и средњим школама, као и предшколским установама, дочекана је у јавности са великим одобравањем. Ипак, прве детаљније анализе најављеног пројекта показују да ће локална самоуправа морати или да пронађе додатна средства, или да примени план „Б“.

Градоначелник Ниша Драгослав Павловић потврдио је да је циљ ове акције заштита здравља деце, посебно током зимских месеци када је Ниш редовно међу најзагађенијим градовима у Србији. Процена надлежних је да просечна учионица има око 60 квадрата, а оквирна вредност једног адекватног уређаја износи око 46.000 динара.

Математика јасна: Буџет у старту „кратак“

Иако је намера градских челника наишла на похвале родитеља и просветара, проста рачуница баца сенку на најављену реализацију до 1. септембра.

Ако се планирани број од 1.837 учионица помножи са процењеном ценом уређаја од 46.000 динара, долази се до суме од 84.502.000 динара. Како је градом опредељено фиксних 70 милиона, у буџету у старту недостаје готово 14,5 милиона динара.

То имплицира два сценарија: или ће око 316 учионица остати без апарата, или ће школе бити принуђене да купују знатно јефтиније, а самим тим и слабије моделе, чија цена не прелази 38.000 динара по комаду.

Школе бирају саме – брже, али скупље?

Како би се избегле дуге процедуре централизованих јавних набавки, град планира да новац пребаци директно рачунима школа, које би потом саме бирале и куповале моделе до почетка школске године.

Стручњаци за јавне набавке, међутим, упозоравају да овакав децентрализовани модел има озбиљну ману. Када свака школа купује мали број уређаја појединачно, губи се могућност преговарања о великом количинском попусту који би Град остварио да одједном набавља близу две хиљаде апарата. На тај начин, уместо да се уштеди, ризикује се ненаменско или неефикасно трошење новца.

Изазов звани „учионица пуна ђака“

Други проблем на који указују инжењери за заштиту животне средине јесте техничка спецификација. Учионица од 60 квадратних метара, са високим плафонима у старим школским зградама, садржи око 180 кубика ваздуха.

Да би пречистач заиста имао ефекта у просторији у којој борави тридесеторо деце, он мора бити изузетно снажне пропусне моћи (висок ЦАДР индекс), али и довољно тих да не омета наставу. Апарати који испуњавају ове строге стандарде за јавне просторе често премашују зацртану цену од 46.000 динара, што додатно компликује ситуацију пред којом ће се директори нишких школа наћи већ током лета.