За ублажавање последица епидемије на привреду 5,1 милијарда евра

Мали је рекао да је реч о свеобухватним мерама на којима се радило претходних десетак дана и да је њихов главни циљ очување стеченог нивоа запослености и помоћ предузећима која су највише погођена овом кризом изазваном епидемијом коронавируса.

Министар је рекао да су те мере биле могуће јер је Србија економски јака и финансијски стабилна, захваљујући реформама које су спровођене протеклих година.

Управо због тога, како је нагласио, држава је преузела на себе терет ове кризе.

Пакет економских мера државе подразумева укупно девет мера, са процењеним ефектом у висини од 608,3 милијарде динара, што је како је навео Мали половина нашег годишњег буџета и 11 одсто нашег БДП-а.

Од тих девет, три су мере пореске политике, по две су директна помоћ приватном сектору и мере за очување ликвидности привреде, а као остале мере наводи се мораторијум дивиденди до краја године и фискални стимуланс – односно директна помоћ свим пунолетним грађанима.

Међутим, на подршку не могу да рачунају они привредни субјекти који су током варедног стања умањили број запослених за више од 10 одсто, не рачунајући запослене на одређено време, којима уговор истиче током ванредног стања, као и они који су привремено прекинули пословање пре проглашења ванредног стања, односно пре 15. марта.

Према речима Малог пакет мера пажљиво је припремљен и сагледане су све могуће последице ове кризе по нашу економију, као и искуства других земаља.

Он је саопштио да ће сви пунолетни грађани Србије добити директну помоћ од 100 евра, за шта ће бити издвојено око 70 милијарди динара из буџета, оценивши да је то велики знак подршке и жеље да се унесе доза оптимизма.

То је добро за повећање потрошње, ликвидности, али је и начин на који као држава желимо да подржимо све грађане да заједно прођемо кроз све ово, рекао је министар.

Мали jе изразио захвалност Народној банци Србије и гувернерки Јоргованки Табаковић на томе што је изашла са мерама увођења мораторијума на кредите и лизинг, као и на томе што је смањила референтну каматну стопу.

Оно што је велика разлика у односу на велики број земаља је то што Србија ову кризу чека економски никада јача и бори се никада снажнија, истакао је Мали.

Министар је напоменуо да је данас Завод за статистику изашао са податком да је у Србији индустријска производња у фебруару била 7,6 одсто већа него у истом периоду прошле године, додавши да нема много земаља на свету које су издвојиле оволику помоћ у односу на величину и обим своје економије.

Мали је најавио да ће Влада Србије у наредних 10 дана усвојити уредбу, односно правни оквир који ће омогућити спровођење економских мера за подизање српске привреде.

Он је објаснио да ће најављени програм бити финансиран на три начина: из резерви буџета којих има довољно, из буџетских апропријација, као и на тржишту домаћег и међународног капитала.

Влада остаје доследна томе да у јавном сектору нема смањења плата, нити отпуштања, нити смањења пензија, јер има довољно новца у буџету, навео је он, додавши да ће се Влада трудити да поштује све обавезе које има према приватном сектору.

Према његовим речима, посебна група у Влади бави се корпоративним обвезницама за велика предузећа која могу да рачунају на тај вид подршке како би обезбедила не само ликвидност већ и нови капитал.

Мали је најавио да се размишља и да се помогне посебно најугроженијим секторима као што су угоститељство, хотелијерство, повртарство и други.

Идемо са масивном подршком ликвидности за цео наш систем, приватни сектор превасходно, за шта издвајамо 2,2 милијарде евра. 200 милиона евра пласираћемо кроз Фонд за развој за субвенционисане, јефтине кредите, уз један одсто камате за предузетнике, микро, мала, средња предузећа, пољопривредна газдинства и задруге, рекао је он.

Такође, Мали је истакао да се иде и са гарантном шемом која се договара са пословним банкама у износу од две милијарде евра.

Постојаће кредити иза којих стоји држава, односно кредити у којима банке немају велики ризик, што је важно јер ће предузетници, микро, мала и средња предузећа тај новац и добити за обртна средства, за ликвидност, истакао је он.

Министар је најавио да ће држава предузетницима, паушалцима, микро, малим и средњим предузећима исплатити три минималне зараде како би лакше превазишли кризу коју је изазвао вирус.

Он је нагласио да је то једна од мера државе, додајући да ће сваком запосленом у тим предузећима држава уплатити директно на рачун нешто више од 90.000 динара, односно 750 евра.

Према његовим речима, осим те мере, држава предлаже и подршку у износу од 50 одсто минималне зараде за запослене у великим предузећима, који су добили решење о прекиду рада, због тога што по Закону о раду када се добије у великим предузећима решење о престанку рада, послодавац има обавезу исплате 60 одсто просека бруто зараде у протеклих 12 месеци.

Према његовим речима, у групи микро, малих и средњих предузећа и предузетника ради 900.000 људи.

Министар финансија је изјавио да је у оквиру пореске политике држава као подршку привреди донела три мере, а које значе да ће на себе преузети трошак предузећа у износу од 1,3 милијарди евра.

Мали је навео да су те мере: одлагање плаћања пореза на зараде и доприносе за сва приватна предузећа у периоду трајања ванредног стања, а најмање за период од три месеца, одлагање плаћање пореза на добит за други квартал 2020. и ослобађање плаћања од ПДВ-а за све оне који донирају и баве се донацијама.

Укупна вредност ових мера је 161 милијарда динара, односно око 1,3 милијарде евра. Ово је најважнији и највећи захтев скоро свих привредних субјеката у Србији, указао је Мали.

Како је објаснио, држава на себе преузима порезе и доприносе на зараде и тиме охрабрује предузећа да задрже пуну запосленост и да не отпуштају раднике.

Свим приватним предузећима дајемо могућност да ове обавезе исплате у 24 једнаке месечне рате, али не пре јануара 2021. године. Показујемо снагу тиме што 1,3 милијарде евра обавезе које би имала привредна друштва преузимамо на себе, закључио је Мали.

Чадеж je рекао да је држава прихватила 90 одсто предлога различитих удружења и асоцијација привредника и да ће усвојени пакет мера сачувати радна места, ликвидност и производњу у земљи.

Овај пакет мера, "чува кичму привреде", истакао је Чадеж, изразивши у име привредника, удружења и асоцијација, као и чланица Коморе, захвалност држави на томе што је саслушала њихов глас.

Ви данас ову кризу не можете да решите никаквим милијардама које ћете упумпати у нека тржишта, која тренутно не постоје. Дакле, морамо ићи заједно у ставу да тржишта морају да се консолидују и врате у функцију, навео је он.

Чадеж је указао на то да су мере пре свега намењене малим и средњим предузећима, али је и добар део пакета намењен већим компанијама како би се очувала радна места и ликвидност, а како би преживеле овај период.

ПКС ће наставити да буде партнер компанијама свакодневно и кол центри Коморе раде даноноћно, истакао је Чадеж.