Блиски сусрет Моравца и ГМО у Америци

кратким обраћањем желео бих да вам пренесем нека своја искуства и запажања које сам уочио за време мог боравка и рада у земљи у којој је све почело и где је ГМО храна нашироко распрострањена, дакле говорим о Сједињеним Америчким Државама. Обраћам вам се са нескривеним циљем да вас заговорнике надам се зауставим у својој намери а вас  несигурне учврстим да истрајете и будете одлучни да исту зауставимо док не буде касно. По струци сам инжењер прехрамбене технологије и углавном сам радио послове везане за храну, не уско у својој струци, али свакако прикупио сам нека вредна искуства .

Већ наком првих месец дана нестао је да га назовем осећај задржавања хране који  сам имао само тада на почетку и који се још манифестовао смањеним апетитом, надутошћу и притиском у централном делу стомака. Сећам се како сам и свесно и несвесно био фокусиран да не кажем под стресом за време оброка, једноставно сам размишљао и покушавао да разумем какаве ми ово сигнале шаље чуло укуса и мириса. Све је у реду и на свом месту, а опет рекао бих да се помало плашим и то од свог ручка. До сада никад нисам осећао рецепторе у устима већ само укус. Да, сећам се, ми свежи американци - моравци гледамо се зачуђено и полако збуњено и несигуно зваћемо наш ручак и носевима покушавамо да ухватимо неки мирис. Чини ме се као да нос каже ма ... може да буде, али не  мора да значи ,препознајем мирис, али дубоко у себи имам тај унутрашњи осећај не мора да значи. За два месеца скоро да сам се навикао, отворио се апетит. Једино на шта нисам могао да се навикнем је хлеб и то до самог. Хлеб који је свеж 2 недеље а ако га држите у фрижидеру и целе три недеље, обогаћен калцијумом и витаминима.  

И тако се прво ја побуним против хлеба, а одмах затим и против индустријског сира и решим да то не прихватим у првој рунди моје американизације и нормализације односа са ГМО храном. Шта ћу немам где, мора се јести, а Трњане далеко 12 000 километара још даље него одавде рецимо Русија, а и знам ове моје неће и немогу да пошаљу пакет, највише закера ова наша државна пошта, подвлачим држава, каже прописи па ето немогу, иначе зашто да не.  Што се тиче хлеба то се реши најлакше и најбрже, ево батице, тамо ти је једна  мала приватна пекара  у власништву породице они већ другу генерацију праве хлеб, обрадовао сам се грчки власници наша браца, они ће ме разумети.

Мала пекара сва у стаклу и мермеру пуна као око, па још шик локација такав и назив конгресни (скупштински) трговачки центар.  Браћа Грци једва рекоше добар дан, носеве обесили до земље видим, нешто не ваља кажем себи само да их није притиснуо кредит, све остало се може решити. Гласно нисам могао ништа да кажем, застао ми дах како и не би $ 3.58  векна и то још од 300 грама, а до малочас ми амери нудили хлеб 500 грама и то за $0.79. Видим ја биће проблема кад се вратим у стан, има нас четворица, дакле нема шансе да се усагласимо и ако сам направио важан напредак и то око насушног нам хлеба. Тако и беше, ма тарапана, хоће цимери грцки хлеб, али по цено од $ 0.79 кажу и грчки хлеб и америчка цена.

Ја јужњак, највише сам за заједнички хлеб и да се држимо заједно, па људи не може другачије, видите ли шта га је. Да не дужим остадосмо за истим столом хлеб свако обашка и намирнице башка, с тим да смо један од другог узимали тест парче, јер свако има нешто друго и увек нови укус, учимо како да се нормализујемо .

Пре две године, те 2011. укрстили су шарана и јегуљу са циљем да шаран брже и више постигне раст и принос и да нас спасу глади. Ови старији американци рекао бих и паметнији организовали се, била је и петиција за само неколико дана милион и петсто хиљада потписа. Из неког разлога били су сигурни да ће то успешно зауставити просес, посебно кад су се творци те идеје ућутали, нема их више на ЦНН-у да нас хране. Учиш док си жив.  Јавише народу за месец дана у две реченице да је нови шаран озакоњен и још да су га пустили у природу да се размножава са природном врстом, крај.

И сад се намеће питање зашто и како људи конзумирају ту ГМО храну? Одговор је: тој храни се додаје жличица моносодиум -глутамината. Због тог додатка јешћете је и ви без проблема, стварно је укусан.  МОНОСОДИУМ ГЛУТАМИНАТ је ОТРОВ, токсин и алерген. Моносодиум Глутаминат је амино киселина која делује стимулативно на неуротрансмитере. МСГ узрокује да нервне ћелије "испале" електричне импулсе и то је основа његове употребе као "побољшивача укуса" који се трпа у све и свашта. Обратите пажњу на етикете на вашим омиљеним производима. Многи комерцијални прехрамбени производи без додатка МСГ-а не би били јестиви, тј. били би бљутави и неукусни или би се чак осећао лош окус у устима који би подсећао да једемо неки хемијски препарат, а не прехрамбени производ. Ех, ту је квака, ту на сцену ступа МСГ, управо зато сва јела која правимо код куће, а у која додајемо вегету или сличне препарате који су пуни МСГ-а, имају често исту арому или мирис без обзира на састојке. Храна постаје униформна и често због ових препарата нисмо ни свесни колико лоше намирнице користимо при кувању. Сатараш од домаће паприке и оне из пластеника се разликује, мирис и укус су на страни домаће паприке, али ако се оној из пластеника дода мало додатка храни који садржи МСГ, њен укус постаје прихватљив. Тако се у прехрамбењ индустрији МСГ користи да би прикрио лоше окусе, горчину и киселост.

Моносодиум-глутаминат изазива и велики број пратећих ефеката главобоље, мигрене, повраћање, дијареја, напад астме, осипи на кожи, лупање срца, напад панике, потиштеност, остајање без даха, проблеми са равнотежом, алергијски симптоми, црвенило лица, промене расположења, поремећаји понашања (код деце и тинејџера), ментална збуњеност, цурење из носа, отечени подочњаци, проблеми са простатом и мокрењем, лезије у устима, депресија. Такође, постоје тренутно истраживања која доводе у везу Алзхајмерову и Паркинсонову болест са МСГ-ом.

Да вам више не одузимам време надам се да сам помогао, било како. За крај, пошто мој трактор стоји са балванима у точковима и једва производи само за мене, вама ево још једна фуснота, ако ништа друго мислим да је интересантна. Цене појединих прехрамбених артикала у Америци преведене у нашим динарима и килограмима. Једно органско јаје што ти кока даје класе А приблизно око 25 динара. Килограм млевене говедине 425 динара; килограм паприке око 510 дин; краставац три комада за 85д; свежи црни лук везица три за 85 д; килограм купуса 50 д; везица ротквица један комад око 115 д; главица зелене салате око 80 д; парадајз килограм 480 д; тегла нашег ајвара 530 д; тегла меда око 900 д; тегла корнишона око 250 д; тегла македонског готовог пасуља 400 грама (тавче на гравче) око 520 д; килограм јагода око 520 д, килограм трешања око 850 д; литар млека око 90 д.

Срдачан поздрав.
Искрено и са постовањем,
Бобан Ранђеловић