Девојка чије писмо погађа у срце: Вук је заклан, ево шта је остало!

"Мислим да има две године откако по мраку не идем напоље. До куће ме прате, од куће ме отпрате. Тако од једног лета када су у току једне недеље у Нишу избила три велика инцидента која су однела један млади живот, и унела страх у кости многима.

Тада сам схватила да је свет луд и насилан. То ми је било и потврђено када су моје пријатеље у два наврата, без икаквог повода и потпуно насумично тукли неки момци. Тада сам схватила да не смем да се доводим у ризичне ситуације.

ШЕТЊА ПО МРАКУ ЈЕ У НАШЕМ ДРУШТВУ РИЗИЧНА СИТУАЦИЈА.

Насиље је свакодневна појава: на улици, на телевизији, у новинама, на друштвеним мрежама, и неретко, у самим породичним кућама. Ми децу одгајамо, хранимо, школујемо, васпитавамо и учимо да не гледају у људе јер ко зна како ће тај неко протумачити њихов поглед и како ће на њега одреаговати.

Уместо да урадимо нешто да поправимо ствари, да се не питамо хоће ли нам се дете вратити крваво из града, ми сагињемо главу пред насиљем.

ПРИХВАТИЛИ СМО НАСИЉЕ.
НАВИКЛИ СМО СЕ НА НАСИЉЕ.
ПОДВРГАВАМО СЕ НАСИЉУ.

Огуглали смо на насиље које се над нама врши.
Насиље је дубоко укорењено у нашем друштву.
Насиље над женама се чак прећутно одобрава.
Насиље над децом се врло често прећуткује.
Насиље је толико присутно да на сред улице, у породичном стану, у школи односи младе животе.

Ја одбијам да живим у друштву у коме ћете чешће на улици присуствовати насиљу него изговарању обичног “Добар дан”. Ја одбијам да окрећем главу од насиља на улици, у кући, у школи, на факултету, у медијима. Ја одбијам да се физички и вербално сукобљавам са насилницима. Ја нисам насилник! Ја верујем да насиље рађа насиље. Ја не желим да будем у дилеми да ли да се светим.

Ја желим да наша деца буду безбедна, да од малих ногу буду едукована од стране школа, породице и медија о томе шта је насиље, колико је насиље страшно и да се не сме чинити. Ја не желим да живим у страху за свој и туђе животе.

Вук Стоиљковић није само Вук Стоиљковић.
Вук Стоиљковић је ја. Ти. Мој син. Твоја кћерка. Њен брат. Његова сестра. Вук је свака беба коју сте данас видели. И свака беба коју ћете видети.

У суботу, 15. фебруара 2014. у подне ће се на Тргу Краља Милана у Нишу окупити грађани и грађанке да искажу свој протест, своју тугу и свој очај по питању насиља које је у сталном порасту. Окупиће се да захтевају фер суђење одговорнима за Вукову смрт.