Фекетићка олуја

Ето, оде први подпредседник владе тамо. Одвуче са собом и војску, ту омражену институцију у коју више народ не иде, да припомогне. Не иду јер им савест не да, а где је та савест кад треба да се некоме помогне, што се онима који су се на њу позвали тад не укључи да тамо оду? Него, одлутао сам...

Пренео човек једно дете и ето лавине! Можда боље било да је само био неми посматрач, да је стајао тамо са рукама у џеповима. Томе су, истини за вољу, придодали и медији понављајући ту слику у недоглед, док није изгубила сваки смисао и тиме дајући повода за поменуту лавину пошалица на тај рачун. Руку на срце, било је и заиста духовитих излива креативности. Тако добисмо и неку врсту српског Чака Нориса. Шта ћеш, тражи народ нешто да се насмеје у овим суморним временима, а и не постоји негативни публицитет, на крају крајева.

Са друге стране, изађе пред јавност још једна политичка личност изјавама како је то погрешно тако помагати и назвавши то предизборним маркетингом. Рече особа којој се то практично у дворишту дешавало, а која није нашла за сходно ни да оде да упита те људе како су. Све и да јесте део предизборне кампање, ипак не оповргава чињеницу да је вицепремијер бар нешто урадио. А није било забрањено и другима да се потруде. Ова изјава је, за разлику од дела, наишла на прећутно одобравање.

Ето ти сад! Урадиш нешто, колико толико добро и неко изјави да је то лоше радити. Реакције различите, боља нам празна прича са негативном конотацијом од икаквог помака напред. Бојим се да нам је то Домановићево Мртво море остало до дана данашњег као данга свима нама. Или смо, пак, навикли на бескрајну причу, а без конкретних дела?

Али то је у реду јер, како рекоше, тај вицепремијер је "тиранин и фашиста". Како и не би био! Ради невероватне ствари. Тражи, на пример, да се похапсе сви који су се корупцијом обогатили. Луд човек, после двадесетак година да тако ненормално ради и прогања те и такве! То код нас не може да буде! Наравно, хапшења сама по себи не решавају тај проблем, да се разумемо, али ипак је неки минимални први корак напред који две деценије уназад овлашћенима није падало на памет ни да предузму. Сетим се и да су ме у школи учили да су тиранија и фашизам тоталитарне идеје. Посебно се ово друго базира на мржњи и нетрпељивости према свима који не мисле као и ти. Ту слободе речи нема. Фашисти су познати по томе што су уништавали књиге и неодговарајуће новине, на пример. Добро, ми као народ књиге и не читамо, основци и средњошколци их на крају школске године ионако уништавају јавно, те смо и на то огуглали, али не знам што ми то јавно цепање новина пада на памет... Нешто ми познато, а јавља ми се и мисао "млитава реакција на то" у мозгу.

Дакле, зависно ко то ради, другачије ћемо то и назвати.

У реду. Али како би било да мало верујемо својим очима више, а туђим речима мање? На здрав разум нећу апеловати, ту смо одувек као народ били танки.