Изборна трка VII

Мало је времена преостало до избора. Па предизборно ћутање пре тога! Дакле, треба представити и остале учеснике у предизборној трци. Ред је на Уједињене регионе Србије. Озбиљна, моћна странка. Нагло порасла. Пре се звала G 17 + ! Биће да је бројала седамнаест чланова. Сада их је, слутим, далеко више.

Шеф над шефовима у Уједињеним регионима зове се Млађан Динкић. Економиста по струци. Човек је увек тамо где лежи новац. Јер, новац је моћ. Био је гувернер Народне банке, министар финансија, министар привреде, потпредседник Владе. Дакле, држао је све полуге економије у Србији. Од 5. октобра надаље. Каква нам је економија, видимо. Додуше, виде ови што некако животаре под овим небом. Многи су од успешне економске политике нашли спас. Неки широм света, добар број на гробљу. Нису могли да издрже безбројне економске експерименте. Ко из оне приче о Циги и коњу; каже Цига - таман научи' коња да гладује, кад он црче!

Елем, магистар економије Динкић своје економско знање усавршавао је у иностранству. У Америци. И други креатори економске политике такође су стицали знање по белом свету. А економија доживела суноврат. Можда је боље убудуће да финансије у овој земљи води неки нешколовани сељак, али човек који обрађује својим рукама педесетак ха земље? Широко је распрострањено мишљење да горе не би било!

Председник региона је добар музичар, исто тако и композитор. Коме свира и за колике паре не знам. Вероватно за ситне. Али, текстови су му сјајни. И добро плаћени. Само од ауторских хонорара магистар може комотно да живи. Па од тужакања. Својевремено се много тужио и од наплаћених одштета за душевни бол добро је омастио бркове! Хтео је магистар  и другима да удели. Рецимо, народу. Обећао хиљаду евра сваком становнику. Људи се обрадовали. Већина толику суму никада није ни видела у животу. Нажалост, ћорак. Није било пара у каси. Није их магистар пронашао на Кипру. Оне што су изнете у време Милошевића. Истина, нема доказа  да паре нису пронађене, али ни да су пронађене! 

Магистар је дарежљивији према странцима. Досмуца се неки инвеститор у Србију, хоће да гради фабрику, а магистар завуче руку у државну касу и помогне страног власника са десет хиљада евра по запосленом раднику. Што и не би завукао. Није његова ни каса нити кеса! Битно је повећати запосленост. Радници раде за 200 евра, две-три године, а онда дођу други. И поново иста прича. Што ти је мудрост!

Председник Региона се хвалио да ће добити Нобелову награду за економију. Изгледа да ће га Дачић престићи за прса. Само што је питању Нобел за мир. Али, Нобел је Нобел!

Малициозни критичари замерају магистру Националну штедионицу. Ипак, добио је награду као најреформиста од 2000.-те. Један амерички часопис прогласио га је пре десетак година за најбољег економисту на свету. С друге стране канадски редитељ Борис Малагурски у филму "Тежина ланаца" означио је магистра као главну марионету међународних организација које се боре за економско подјармљивање Србије. И све тако, топло-хладно.

У сваком случају с Регионима и магистром није досадно на политичкој сцени. А није ни весело!

Миодраг Тасић