Izborna trka VII

Malo je vremena preostalo do izbora. Pa predizborno ćutanje pre toga! Dakle, treba predstaviti i ostale učesnike u predizbornoj trci. Red je na Ujedinjene regione Srbije. Ozbiljna, moćna stranka. Naglo porasla. Pre se zvala G 17 + ! Biće da je brojala sedamnaest članova. Sada ih je, slutim, daleko više.

Šef nad šefovima u Ujedinjenim regionima zove se Mlađan Dinkić. Ekonomista po struci. Čovek je uvek tamo gde leži novac. Jer, novac je moć. Bio je guverner Narodne banke, ministar finansija, ministar privrede, potpredsednik Vlade. Dakle, držao je sve poluge ekonomije u Srbiji. Od 5. oktobra nadalje. Kakva nam je ekonomija, vidimo. Doduše, vide ovi što nekako životare pod ovim nebom. Mnogi su od uspešne ekonomske politike našli spas. Neki širom sveta, dobar broj na groblju. Nisu mogli da izdrže bezbrojne ekonomske eksperimente. Ko iz one priče o Cigi i konju; kaže Ciga - taman nauči' konja da gladuje, kad on crče!

Elem, magistar ekonomije Dinkić svoje ekonomsko znanje usavršavao je u inostranstvu. U Americi. I drugi kreatori ekonomske politike takođe su sticali znanje po belom svetu. A ekonomija doživela sunovrat. Možda je bolje ubuduće da finansije u ovoj zemlji vodi neki neškolovani seljak, ali čovek koji obrađuje svojim rukama pedesetak ha zemlje? Široko je rasprostranjeno mišljenje da gore ne bi bilo!

Predsednik regiona je dobar muzičar, isto tako i kompozitor. Kome svira i za kolike pare ne znam. Verovatno za sitne. Ali, tekstovi su mu sjajni. I dobro plaćeni. Samo od autorskih honorara magistar može komotno da živi. Pa od tužakanja. Svojevremeno se mnogo tužio i od naplaćenih odšteta za duševni bol dobro je omastio brkove! Hteo je magistar  i drugima da udeli. Recimo, narodu. Obećao hiljadu evra svakom stanovniku. Ljudi se obradovali. Većina toliku sumu nikada nije ni videla u životu. Nažalost, ćorak. Nije bilo para u kasi. Nije ih magistar pronašao na Kipru. One što su iznete u vreme Miloševića. Istina, nema dokaza  da pare nisu pronađene, ali ni da su pronađene! 

Magistar je darežljiviji prema strancima. Dosmuca se neki investitor u Srbiju, hoće da gradi fabriku, a magistar zavuče ruku u državnu kasu i pomogne stranog vlasnika sa deset hiljada evra po zaposlenom radniku. Što i ne bi zavukao. Nije njegova ni kasa niti kesa! Bitno je povećati zaposlenost. Radnici rade za 200 evra, dve-tri godine, a onda dođu drugi. I ponovo ista priča. Što ti je mudrost!

Predsednik Regiona se hvalio da će dobiti Nobelovu nagradu za ekonomiju. Izgleda da će ga Dačić prestići za prsa. Samo što je pitanju Nobel za mir. Ali, Nobel je Nobel!

Maliciozni kritičari zameraju magistru Nacionalnu štedionicu. Ipak, dobio je nagradu kao najreformista od 2000.-te. Jedan američki časopis proglasio ga je pre desetak godina za najboljeg ekonomistu na svetu. S druge strane kanadski reditelj Boris Malagurski u filmu "Težina lanaca" označio je magistra kao glavnu marionetu međunarodnih organizacija koje se bore za ekonomsko podjarmljivanje Srbije. I sve tako, toplo-hladno.

U svakom slučaju s Regionima i magistrom nije dosadno na političkoj sceni. A nije ni veselo!

Miodrag Tasić