Ко затеже нишки "свилени гајтан"

Њихова политичка смрт, се прво наговести преко Вучићевих слободних медија а онда надлежни органи крену по утабаним медијским стазама. Свилен гајтан поново ради у Нишу. Овај обичај, који је у Отоманској империји увео Мехмед други, био је потпуно легитиман за онога вакта, користио се једнократно, а ступао је на снагу само онда када се султан пресељавао на онај свет. Ситуција са нишким гајтаном је нешто другачија.  Нишки гајтан је стално затегнут, тако да више служи  као клопка , па ко се упеца, упеца. Зато и не чуди што су понекад његове жртве  и они који су га поставили.      Уосталом, принцип је исти, битно је само да се уклони свака претња по власт нишких Султана.

Први "свилени гајтан" у новијој политичкој историји, стигао је у Ниш почетком 1997.године, када га  је Небојша Човић донео из Београда и њиме задавио свог партијског брата Милета Илића.

Свилен гајтан код турака је имао ту ману што је постојала опасност губитка Султанове крвне линије, па су зато неки Султани остављали у животу по неког од своје браће, док се не роди први мушки наследник. У Нишу тога нема. Нишка игра  се игра до краја, па ком опанци ком обојци. Овде се не води рачуна о губитку крвне линије, напротив, уништавање свих противника гарантује политичко „ДНК“ наслеђе.

Али пођимо редом. Први "свилени гајтан" у новијој политичкој историји, стигао је у Ниш почетком 1997.године, када га  је Небојша Човић донео из Београда и њиме задавио свог партијског брата Милета Илића. Од тада је доста воде протекло Нишавом, али свилен гајтан се није селио из Ниша, служио је својој сврси и „опуштао“ се само ради одмора пред нове важне задатке.

Али није само Миле Илић осетио стисак овако упредене свиле. Сви досадашњи представници локалне власти, упознали су ову свилену омчу јер је она натицана на врат  свих  челника  нишких експозитура  ДС , ДСС , Г17 па и неких других. Игром судбине једино  је поменути Миле Илић, на волшебан начин успео да преживи "свилен гајтан", а и дан данас му одолева.

Што се тиче  владајућег СНС-а, њима ни свилен гајтан, који је чврсто у њиховим рукама ништа не помаже. Они не знају ни да га поставе где треба, ни да га завежу како треба нити да га намене коме треба. Они више верују у  штап и шаргарепу. При томе се наивно надају да ће од менија  штап-шаргарепа,  добити увек шаргарепу а штап ће завршити по глави оног другог. Али проблем је  у томе, што шаргарепа још није никла, а онда ти следи само оно што је преостало.

Како другачије објаснити њихов однос према  најављеном хапшењу једног од њихових челника, генерала Момира Стојановића. И он је очекивао шаргарепу, а сведоци смо да му је штап подигнут изнад главе. Без обзира шта ко приватно мислио о генералу Стојановићу, ја не мислим бог зана шта добро, где су сада те моралне СНС громаде да се огласе.  Да кажу, еј људи, тај човек је један од челника наше партије,  тај човек је народни посланик, тај човек је предводио нашу војску у борби против Нато агресије, ми не признајемо судове непризнате државе, не може то тако. Нико ништа, сви ћуте, неки се чак  и радују јер се смањује конкуренција на унутарстраначким изборима. Али ја их опет подсећам, шаргарепа још није никла.

Слично су се понашали и припадници нишког СПС када су недавно ухапшена два челна човека њихове партије. Они су тада само изјављивали како владајућа коалиција није уздрмана. Па ваљда у овом животу има и нешто вредније од владајуће коалиције и опстанка на власти. Да не говорим о најновијем нишком специјалитету, „Ријалити смењивање“. Ниш је ипак јединствен град. Овде изгледа важи само једно правило, мораш бити послушан ако желиш остати на власти. Не знају нишки властодршци да, што си послушнији  то си лакша мета. Где правда не постоји за све не постоји ни за ког.

Нишки гајтан је и даље у функцији, његови резултати су видљиви и мерљиви, па се поставља питање ко у Нишу њиме у ствари  руководи. Одговора има много али је најближе истини онај који каже, да један крај гајтана држе режимски медији а онај  други који се затеже, држе режимски политички анаитичари, чека се само команда!