Да ли је у лакше добити 10000 евра или прикључак за воду?

Судбина два млада дечака који су у косовском страдању Срба од 1999. године остали без родитеља је једна од тужнијих прича коју су ратови са собом донели. Дејан (10) и Светозар (11) Дикић из косовског села Теринца су након рата на Косову дошли да живе у дом своје баке у алексиначком селу Моравац. У старој, оронулој кући без струје и воде сами су бринули о себи и баби која је у поодмаклим годинама покушавала да их сачува свих проблема које сиромаштво са собом носи. Новинар РТС-а и аутор емисије Квадратура круга, Бранко Станковић је заједно са својим сарадницима покренуо једну хуманитарну акцију како би малим Дикићима обезбедио кров над главом. Овај хумани гест београдског новинара је наишао на добар одјек тако да је акција успела и пре годину дана на плацу Дикића у селу Моравац недалеко од Алексинца је никла монтажна кућа од 80 квадрата.

Била је то лепа вест за све оне који су знали проблеме кроз које су ови малисани пролазили. У прилогу емисије Квадратура круга детаљно је представљена ова хуманитарна акција. Готово сви детаљи око куће су били решени осим проблема са прикључењем воде и набавком дела намештаја. Директор алексиначког водовода је тада обећао да ће ово алексиначко предузеће дати свој допринос овој хуманитарној акцији тиме што ће дати бесплатан прикључак на водоводну мрежу новоизграђене монтажне куће Дејана и Светозара Дикића. Иако је од тада прошло више од годину дана то обећање директор није испунио.

Господин Бранко Станковић је покушао да покрене и то питање али до данас није добио одговор. Обећање је дато "пред милион људи" пред камерама РТС-а али понекад и сама јавност ма колико моћна била не обавезује неке локалне моћнике да своју дату реч испуне.

У разговору са Дејаном и Светозаром приметио сам да они не замерају што им нису прикључили воду јер су срећни што су кућу добили и слободу освојили и кажу "ваљда ће једног дана и наша кућа доћи на ред да се уведе вода, ми не журимо још смо млади, навикли смо се да се сналазимо па нам и овај проблем неће тако тешко пасти".

Неким хуманим људима није био проблем да из свог џепа изваде десетак хиљада евра и поклоне кућу породици Дикић али је неком алексиначком директору јако велики проблем да натера неког од својих сарадника да поради на томе да се дато обећање испуни, да Дејан и Светозар добију прикључак на водоводну мрезу.

Да ли ће дато обећање бити испуњено или по оној народној остаје "обећање лудом радовање".