LASCIA UN COMMENTO: Пејзаж између Вебера и Сартреа

Можда моје очекивање неког шароликог пејзажа и не постоји? Видећемо… Врло јасно уочих неколико методолошких оружја увек слабог калибра. Некад је Вебер уз Титаник, Сартре уз одузимање социјалних права и све је по први пут у “историји Србије”.

Ово је надасве тачно, једино тачно и истинито  јер по први пут у историји Србије,основац  је председник, специјалиста за грејање и климе  је еxперт фармације, а ауто механичар превазишао и Лоурве. У овом пејзажу се прошета и Ева Перон, доста кише и покислих, један дрон и по који билборд о великој не оствареној љубави.

У Аргентини је запажено да има лепих жена и доброг вина у Србији пак на тепиху се нађе и по које прасе али све то неке подсећа на Београд. Ововековни позитивизам потиче од  Цомтеа ,после је развијан али га српски данашњи политичари покушавају усавршити на њима јединствен начин. Иако се занемаравају три фондаментална стадијума развијања духа, на неки начин су нама та три стадијума синголарно доступна.

Први је ”По први пут у историји Србије” други пак:”, а новинари притишћу,притишћу и притишћу” те трећи иако нејасан сам себи : “за социјалну помоћ треба да радите”. Сваки од њих имају своје допуне духа, но мање су ми интересантни из разлога јер сви они чине један једини дух: дух из прошлости. 

Тај дух нам је елегантно враћен и тај исти дух лупа вратима у Немањиној, тресе прозоре али и информације …као из рукава. Веродостојност истих неки нису утврдили за 12 година па нећу покушавати ни ја. Не развијени духовно а ни ментално, нису у стању да схвате да када им 8.500 хиљада Српске академске елите каже да нешто није у реду онда то и није у реду. Но ,оно што остаје као чињеница је то да емпиријска пљачка ове државе се и даље наставља док ја ево покушавам да разгледам овај пејзаж .

Оно што је мени ван сваке памети је ова наша индиферентност. Неко би можда могао наћи и замерку у контексту овог мог разматрања но чињеница је да је тренутна температура напољу неких 2 степена, да ветар дува 100 км/х, да људи спавају по шаторима, да се по Пазару шетају у зеленим униформама, да је наш народ на Косову препуштен сам себи, да је од спољне политике Републике Србије направљен циркус, да нам правосуђе замрзнуто већ више од два месеца, да просветари штрајкују и да је наша земља у тоталном расулу и банкроту. 

Имам негде Wебера, можда и Сартре али Кант ми је на дохват руке… њега волим да читам… критика здравог разума… има ли Србија иоле здравог разума? Не знам, а немам ни кога да питам. Који је наш правац? Куда идемо? Којим путем идемо? Имамо ли пут или су нам остале само цеви? Опет смо у истој ситуацији: фоулт флаг… опет страх. Као да поседују “Страхомат”  па када га се дочепа машински инг. рецитацијом неких поезија лако нам утера страх у кости јер више се воли држава од сопствене деце. У случају да је поред “Страхомата “човек који нема појма шта значи : мултипла мултиваријациона регресиона анализа , онда нам анализирано прети о извесној конфискацији покретности .

По потреби из “Страхомата” се може ,за наше паре, поручити и  терористи, радикални муслимани, Исламска Држава, опција католичких држава и Ватикана, амерички рат са црнцима, разне болести, кафанске певаљке , тешке речи, брадати и педантно обријани и страх од страхова такозвани  “Страшни Страх” страх свих страхова... уништити правну државу! Ево…већ је скоро 02:00….и док ово пишем, леди ми кости једна једина мисао… будућност мог детета у овом шароликом пејзажу између Вебера и Сартреа