Осврт: У сусрет изборима IV

У време писања овог текста (13.3.2017) још увек постоје недоумице око неких евентуалних кандидата. Наиме, неким такмичарима пронађени су извесни недостаци у приложеним материјалима; нешто око овере спискова, изостављени наводи "група грађана" и слично.

Свеједно, и од ових којима је кандидатура потврђена, водиће се жестока борба. Неки ће гласати ЗА, други искључиво ПРОТИВ. Према симпатијама, разуме се. То није тема овог писанија. О укусима не треба расправљати!

Мене муче друге бриге. Неодлучан сам коме да поверим свој глас. Не знам ко је од председничких кандидата симпатизер Европе, ко НАТО пакта, ко се дружи а ко гади тајкуна, коме је Србија на првом месту? Лако је за оне који су искрени, па признају; одрећи ће се Косова на рачун Арнаута. Има и таквих! Шта ћемо с онима који једно говоре а друго мисле. Овамо глуме патриоте, демократе у души, нуде све што ти срце жели, а сутра, ако их изаберу, биће све супротно. Мада, можда и неће. Јер председник Србије и нема нека нарочита овлашћења. Више је то морални ауторитет.

Права власт је у рукама председника владе, у скупштини и код министара. И ту је баш проблем. Досадашњи премијер, скупштина и влада функционисали су беспрекорно. Све је ишло напредно. Отваране су фабрике, ауто-путеви, смањивана незапосленост... Шта ће бити с новим премијером и владом ако садашњи премијер постане председник државе?

Истина, његови противкандидати злобно тврде да сви ти успеси нису онакви каквим их власт представља. По овим критичарима неке фабрике отварају се више пута. Ауто-путеви и стари и нови изгледају као да их је Краљевић Марко преорао. Пуни су рупа и џомби. Смањењу незапослености највише су погодовали исељавање становништва (млађег света) и повећана смртност. А стандард је толико порастао да смо тренутно четврти отпозади по сиромаштву. Гори од нас у Европи су само Македонија, Албанија и Босна и Херцеговина!

Овакви наводи  не могу се прихватити.

Дилему изазива и посећеност предизборним скуповима. На једној страни актуелни премијер своје промотивне активности, ван радног времена, одржава пред хиљадама одушевљених присталица. Све то прати објективна телевизија. Види се кога народ обожава и воли. Незадовољни противници злобно коментаришу измишљотинама како су то заправо плаћени навијачи. Као возе их аутобусима из места у место. И плаћају им дневнице да би присуствовали митинзима. Уз обавезан сендвич! Као да би неко ишао из Београда у ,рецимо, Суботицу због једног сендвича и хиљаду динара! Све што неће!

Опет, на предизборним скуповима осталих кандидата углавном видимо неколицину грађана који се поздрављају или нешто питају тог председничког претендента. Ако је скуп у хали, онда камера приказује само први ред. Претпостављам да је то због важности гостију. Највиђенији седе у првим редовима. Оне позади не треба много ни загледати. Тамо су они који треба ту да буду. По принципу Озна све дозна!

У сваком случају демократија цвета. Много кандидата, много супротстављених мишљења, ставова, програма, али нико никога не мрзи, не вређа, не понижава. Све се дела на ползу народа и државе. Цитираћу једну славну мисао с којом сам сагласан: Стидим се колико нам добро иде. Највише се постидим када крочим негде ван Србије, а нарочито када се вратим. Верујем да се стиде и они који су оволиком напретку допринели!

Миодраг Тасић

Алексиначке вести