Ниш – град стечај!

Ова метафора би требала да некога у актуелној градској власти у Нишу “опали по глави” јер је трезор града Ниша, празан. Ниш је спреман за проглашавање стечаја. Ребаланс буџета је изгласан, а пара и даље нема. Нема – јер их народ нема. Да би обичном смртнику било јасно, већина у скупштини је изгласала неко повећање буџета за 378 милиона динара. Односно они планирају да ће Нишлије “као махнити” уплаћивати новац за легализацију објеката, такси, пореза и других намета. Не липши магарче… Нема! Истина, фрапантан је податак (изрече га Милош Симоновић, бивши градоначелник) да Нишлије плаћају 2.062.000.000 (две милијарде и 62 милиона динара) раднике градске управе, а сад ће та цифра бити увећана за неких 70 милиона динара, а и то је питање да ли ће тих средстава бити јер је нереално да ико помисли у Нишу да је градска управа сервис грађана! Да није “Наисус” прискочио и из реалног прилива (питање је колико је то по закону) платио ЕПС-у струју, не зна се колико би још Ниш био у мраку. Дотакли смо дно. У каси (рачуну) града Ниша се често не налази ни динар. Реализација прихода у буџет у неким секторима је исписана једноцифраном бројком. Власт планирала, на пример, прилив од неких такси 100 одсто, а народ уплатио седам или осам одсто. Нема. Стечај.

Разговарам пре двадесетак дана са замеником градоначелника, Љубом Славковићем коме верујем на реч, и он каже: Ја разумем да човек узме кредит, али да се задужи 20 милиона евра за две године колико је бивша власт, па то бре, није нормално! И сад стижу рате и разједају буџет! Друго, када неко ради у управама, он заправо мисли да је завршио каријеру. Па не може то тако! – прича ми Славковић. Фармаколог др Срђан Пешић Пеша, усамљени опозиционар у нишкој скупштини, пола у шали пола у збиљи каже ми “да је у Нишу све што је могло да крене наопако, кренуло је”.

Са једне стране је јасно да се претходна власт задуживала да би некакве објекте градила, дограђивала и остало. Немам посебне симпатије према тој власти, као што немам ни према овој, али оно што је проблем, задуживало се много више него што смо могли да поднесемо. И шта имамо сада. Стадион који је три пута више коштао него што се очекивало, хала “Чаир” такође. Остаје на истражним органима да испитају да ли је то заиста толико коштало. Шта нам је остало: полузавршени булевари, голе жице у унутрашњости стадиона, хала која прокишњава… Иза њих су остале само кулисе. Садашња власт се вади на грешке прошле власти што није у реду и то није ништа боље од претходних. Мора да се нађе начин да се повећају градски приходи. За ове три године немамо ни један помак напред. Задужују се да би основне буџетске потребе намирили. Буџетска ликвидност не може да се реши без јасног система. Има ли решења? Има! Партијске паразите који нагризају јавна предузећа отпустити одмах. Снизити трошкове беспоотребне репрезентације и неких трошкова који у градским предузећима уопште нису потрбни. наћи способне људе који ће водити град, дати привредницима олакшице да би плаћали намете и све градске ресурсе ставити у погон да би зарађивали новац и ту мора доћи до вишка пара у буџету-прича Пешић.

Ниш се налази на сјајном месту, има фантастичну околину, па ми дуго није јасно што се мучимо већ двадесет година. Што нас политичари (у већини) толико мрцваре, и како то да већ дуго не можемо да живнемо. Да мало предахнемо од неспособних вођа. Све у свему народ који је гледао данашњу скупштину, вероватно је имао неке проблеме у стомаку јер нико од говорника, од којих су сви у неком периоду били на власти није понудио решење. Видела се беспредметна расправа, вређања, све , само не решење. Нема! Стечај! Па поново.