Осврт: Банане и друго воће

Само буљиш у телевизор и науживаш се разних звездица, старлета, народних филозофа, све до спортских дербија типа Младост Лучани – Радник из Сурдулице!

Они озбиљнији, зрелији ТВ заљубљеници никако не испуштају преносе скупштинских заседања. Јер тамо се доносе судбоносне одлуке за народ и државу. И пре свега, увек макар половина ТВ дневника посвећена је невероватним премијеровим достигнућима и бројним међународним посетама. Такорећи, свакодневним. Нека кошта колко кошта, само да нас подржавају и тапшу сви од реда. Што нас више подржавају, премијер нам је милији и дражи. Звучи нешто познато!

Невоља с тим посетама је у томе што је премијер одсутан. Не може, наравно, да буде и у Немачкој и у Србији истовремено. Физички није могуће. И чим премијер загрли Ангелу Меркел или Бајдена, тамо већ неки анонимус у Србији пусти давно направљени, ко бајаги тајни снимак. А на снимку садашњи министар иноземних дела, а онда унутрашњих, седи с бананом. Овај банана (није грешка, у питању је банана мушкарац) нешто петљао с дрогом.

Министар, разуме се, то није имао појма. И ко ће знати у оволикој држави од седам милиона душа, ко све ваља дрогу? Елем, банана је после проказан, а министру социјалисти неко подмеће. Ех те пусте банане, међу шљивама. Као да смо банана држава!

А банане смо могли поделити сиротим мигрантима. Невољници, без докумената, раније добро подгојени а сада помало посустали, муче се на мађарској и хрватској граници. Сурова полиција их туче, бацају сузавац на њих, не дају им ни сендвиче а камоли банане. Ма, воду им не дају. Као не може се прећи граница без докумената. Није него. Та правила важе за Европљане, за Јапанце, Америку, Канаду, Аустралију...

За мигранте с Блиског Истока, Авганистана, Сомалије и сличних цивилизацијских подручја овакве одредбе не би требало да важе. Уосталом, ти људи су потрошили и по десетак хиљада евра да би стигли до Мађарске или Хрватске, и сада неко да их спречи у намери да продуже пут до Немачке или Скандинавије!

Србија се хумано опходи према мигрантима. Нахране их, напоје, лекари их прегледају и лече, правиће им центре за живот, можда их населимо у опустелим сеоским срединама? Тако би српска села оживела. Још ако они из Емирата збиља дају оне силне кредите за наводњавање, ето нама процвата. Е, сада има ту доста ситница о којима треба повести рачуна.

Мигранти из различитих земаља нису баш у најпријатељскијим односима. Колико видимо знају и да се потуку. Сиријци и Авганистанци. Курди и Арапи. Зато би морали да се насељавају само по етничкој структури. Никако помешани. Затим, питање је како би се опходили према домаћем становништву. Мигранти су углавном муслимани, а у Србији ваљда већину чине хришћани.

Наше понашање и стил живота може да иритира јадне мигранте. Могло се прочитати ту и тамо да мигранти с подозрењем гледају на пијанце у Србији. Жене у кратким сукњама или шортсевима такође им сметају. Музика им, напротив, прија. Слична је њиховој!

Шта тек рећи о паради поноса? Цивилизацијски је напредак да мањине имају сва права. Чак и већа од остатка популације. А хомосексуалци су мањина у дрштву Да ли? И сада је разумљиво што та мањина може да парадира српским градовима.

Али, шта ће рећи мигранти на то парадирање? Они имају мало другачији поглед по овом питању. Јесте да парада не иде поред аутобуске станице и чувеног „Пициног“ парка, међутим постоји озбиљна опасност да мигранти налете на геј парадере. И шта све може из овога да испадне, не смем ни да помислим. Одмах би Србију прогласили недемократском и заосталом земљом, пљували би по нама, а плашим се и за отварање поглавља.

Ако би наступио тај мрачан сценарио, читај   неотварање поглавља, живот у Србији би изгубио сваки смисао. Били бисмо народ без перспективе. Другим речима, свака нада би се угасила. И ово звучи нешто познато!

Миодраг Тасић