Експерти опште праксе!

Могуће, мада филмови пуни насиља, псовки, примитивизма нису баш за весеље. По некима телевизија пак служи само за заглупљивање маса!

Лично избегавам гледање телевизијског програма. У мери колико је то данас могуће. Горе поменуте филмове, читај Холивуд, не могу да сварим. Забаву попут фарми, звезде гранда и сличне интелектуалне врхове, такође. Ако нема утакмица, махом страних првенстава, и тек неке стручне расправе о животу нашем насушном, не бих ни укључивао телевизор.

Најбоље је погледати програм ујутру. У то време главни телевизијски ( и не само то) глумац обично има друге обавезе. Ретко се појављује, па човек може на миру да попије кафу и чује новости. Али, у том грму лежи зец. Чим се деси нешто драматично у нашем друштву, у драматици не оскудевамо, ту ће вас сачекати вечити и свестрани експерти; за војна питања, безбедност, спољну политику, финансије...

Укључиш први "јавни сервис", а оно експерт труби све у шеснаест. Стручњак за Косово, зна одакле прети опасност, зна шта нам се спрема, зна шта треба учинити да би им доакали. Човек је деценију и кусур посланик у републичком парламенту. Близак водећим политичарима. С некима и лични пријатељ. Па што онда не пренесе то своје знање министру полиције? Зашто не обавести премијерку о својим сазнањима и зашто јој не понуди решења? Премијерка је по српским законима најважнија политичка личност у држави. Најодговорнија. Председник државе је више протоколарна функција, мада би можда могло и њему да се укаже на опасности, као и средства за отклањање притисака?

На срећној телевизији, ако промените канал, сачекаће вас исти такав, само сада војни експерт. И овај вечити стручњак је посланик. Није могао да одбије позив да седне у скупштинску клупу. Не би ни други. Није мала плата. Ту је скупштински ресторан. Такорећи бесплатна храна, дневнице, службени аутомобил и ко ће знати шта још све следује најбољим и демократски изабраним представницима народа. Који муку муче и таворе исто као и народ кога усрећују законима, уредбама, нацртима и осталом скаламеријом. А све на европском путу.

Но, ма колико овај стручњак речит био, не може од водитеља срећне телевизије да дође до речи. Од тог водитеља нико не може да проговори. Тај већ не зна шта не зна. Илити све зна. Ренесансни ум. Како нисам на тим висинама одустајем после два минута. Међутим, и на следећем "јавном сервису" чека ме нови експерт. Овај је више финансијски поткован, мада му не недостаје знање из историје, спољне политике, међународних односа. Ма, свезналица.

И да не дужим, таквих стручњака је десет-петнаест у овој држави. Судећи по томе што се наизменично смењују и што се свакодневно појављују на овим нашим информативно-забавним "далековидницама". Мало кроатизма не шкоди. И опет се понављам, али није ми јасно зашто такве људске громаде не креирају политику? Зашто полиција и војска не прихвате њихова решења? Под условом да су експерти понудили министру полиције и војске своје услуге и знања. Исто као и они што су стручни за финансије, спољну политику, друштвена питања да су понудили услуге ресорним министрима. А ако се њихова стручност не уважава и не прихвата, тада ме чуди што такве моралне институције не дају отказ на све функције које заузимају у друштву? И зашто у том случају не откажу гостовања на српским "јавним сервисима"?

Биће, ипак, да се глас експерата опште праксе поштује и уважава. Зато имамо ово што имамо. Мада би срећнији били да имамо оно што немамо, а други имају. Било како било, тек чини се да телевизија, захваљујући и експертима, служи за увесељавање народа. Макар доброг дела заљубљеника у ТВ емисије. По принципу "благо оном ко се блесав роди. Живот ће му у весељу проћи!"

Миодраг Тасић

Алексиначке вести