Осврт: Мигранти

Мислио је славни научник, наравно, да живимо на важном и значајном простору. Ту пролазе најважнији путеви, укршта се историја, сукобљавају се интереси великих. И како да те замину недаће?

Кад већ Србија није нека Тонга, Огњена Земља или Тасманија, мораће да истрпи све оно што јој је суђено. Или наметнуто. Тренутно забављени смо мигрантима из братских нам држава Авганистана, Пакистана, Сомалије... Има међу оним силним невољницима што хрле из Македоније у Србију и Сиријаца, Ирачана, Нигеријаца, и ко ће већ знати кога све тамо нема. А да је мука голема, дочарава телевизија. Увек присутна и вазда објективна. Поготову кад новинари питају политичаре за њихове утиске, савете, планове с мигрантима!

Миграција, или сеоба по нашки, није нова појава. Било је тога и раније. Колико се само наш српски народ, милом или силом, селио са својих огњишта. Зато смо и милостиви и саосећамо с туђом невољом. Није мала ствар кренути из далеке Сирије, Пакистана или Авганистана на пут ка Европи. И као крајње одредиште Немачку или Скандинавију. Јер, признаћете, и ми смо Европа, Европа је и Бугарска, Румунија, Хрватска, али убоги несрећници, побегли од рата и прогона, без игде ичега, уз пут још пљачкани од стране криминалаца, корумпираних служби и сличних, једноставно не желе да остану на овом делу Европе.

То, додуше, вређа. Кад си у невољи, не бираш. Дакле, тражи азил од грчких, македонских, српских или бугарских власти. Међутим, мигранти, избеглице, то јест ови што беже с Блиског Истока или из Азије у Елдорадо у виду богате старе Европе, бирају. Можда је разлог томе што се углавном ради о млађим људима? Највећи број миграната су мушкарци од 20-25 година. Има ту понеке жене, старца, има и трудница и нешто старијих, деце, но преовлађују млађани. Сигурно су такви и најугроженији слој становништва. Затим, верујем да управо њих највише кошта овај пут. Ако су тачни новински чланци једног мигранта пут до Европе кошта између пет и десет хиљада евра. Па кад већ један сиромашан Пакистанац или Ирачанин потроши толики новац, неће ваљда да остане у Србији или Македонији. Када би повратио оволике паре?

И како да се не сажалиш над њиховом злехудом судбином. Колико јуче и сам наш српски народ био је у истој ситуацији. Бежали су Срби из братске Хрватске, Босне, с Косова, из Метохије такође. Само са завежљајем у руци. Они срећнији на тракторима или Фићама. Да су ти Срби отишли у рецимо Авганистан или Пакистан, нема сумње да би били прихваћени оберучке од локалног становништва.

Просечан српски грађанин нема ни сто евра у џепу. Зато њему делује помало сулудо да неко потроши десет хиљада евра на неизвестан пут из Азије или Африке до севера Европе. Они што иду преко Атлантика ризикују да потону на дно мора. Копненим путем, преко Турске, Грчке, Македоније, док не доспу до Србије, такође је скопчано с много неизвесности. Све док се не дочепају Прешева. После је већ лакше. Овде их чека пријатељска рука. Шатори, вода, сендвичи... Имућнији преспавају у хостелима или у приватном смештају. И тако до Суботице. Затим следи Мађарска, па даље на север. Но ускоро Мађарска поставља зид према Србији. Ниједан мигрант неће моћи више у Мађарску. Шта онда? С Хрватском нас дели широко, плаво Дунаво. Нема нам друге него да прихватимо мигранте или избеглице, свеједно.

Ово може бити и добро. Србија се смањује. Многи становници Србије такође траже азил у богатој Европи. Није им добро у Отаџбини. А како видимо транзиција, реформе, економска политика дају плодове. Иде све боље и боље. Невиђено добро. Мислим, добро се не види. Расте запосленост, итд. Ускоро неће бити наших људи да прихвате нова радна места. И ту су мигранти добродошли. Да попуне фабричке хале. И добро је што су изабрали Србију а не неку тамо Саудијску Арабију, Катар, Кувајт или Уједињене Емирате.

Сваким даном у сваком погледу све више напредујемо. Макар свакодневно напредујемо у броју миграната који стижу у Србију!

Миодраг Тасић