Осврт: У ишчекивању будућности

Човек не може бити сигуран ни да ће сутра осванути, а камоли да зна хоће ли му бити боље, да ли ће бити здрав, да му неће дати отказ као технолошком вишку. Можда му смање плату? Ако је пензионер, може бити да ће му умањити пензију? То због транзиције, реформи, приватизације... Тако да кад неко говори о будућности, мене нешто штрецне. Нисам од оне већине, огромне, која хрли ка будућности, који немају никакву сумњу у боље сутра. Моја скепса у то боље сутра траје поприлично дуго. Од када знам за себе, а није мало, слушам о тој светлој будућности, бољем сутра, напретку на свим пољима. И тако стигосмо управо докле смо стигли!

Необично је то кад неко поуздано тврди да зна шта ће бити у будућности. Те, направићемо ово, изградићемо оно, запослићемо толико и толико беспослених, порашће стандард за оволико. Како да не! Који је то видовњак који све унапред зна? Гледа у боб или пасуљ! Неозбиљно. Па, ми не знамо ни каква нам је прошлост била, а овамо погађамо будућност. Још увек трају полемике и расправе ко је победник у оном великом рату. Не зна се ни ко је био на правој страни, а ко на погрешној. Ко је први опалио пушку? Ко је коме пуцао у леђа док су ко бајаги заједно ратовали против истог непријатеља? Не зна се ни ко је био човек коме су се сви клањали и величали га као бога. И то све оно што је скоро јуче било. А шта тек рећи о нешто даљој прошлости? Па о далекој да и не говоримо. И после неко зна шта ће бити за годину-две, десет, можда. Погодиће као и досад што је погађао.

Зато не треба мислити на будућност. Садашњост је важна. Каква је, таква је, ту се ништа не може изменити. Мислим, сада поготову. Пошто су избори прошли, је л' те. Уживај у садашњости. Дакле, прошлост нам је непозната. Садашњост светла да светлија не може бити, а будућности нема. Очигледно. Будућност не станује овде. Хоћу рећи, будућност ћемо упознати кад је доживимо. И ту нема предвиђања и погађања. Није свако Тарабић да може будућност да прорекне. И кад смо већ код Тарабића да пожелимо да се не оствари оно њихово пророчанство које каже да ће доћи време кад ће сви Срби да стану под једну шљиву. Ваљда неће, мада како је кренуло...

Миодраг Тасић

Алексиначке вести