Осврт: У ишчекивању избора

Политичке странке и политичари имају се чему и радовати. Неки да сачувају већ стечене позиције, други да их поврате, пошто су их незаслужено изгубили. Трећи се надају да заседну у посланичке, то јест, министарске фотеље, надају се управним одборима, руководећим положајима, саветничким функцијама...

А народ? Чему народ, читај гласачи, да се радује? Има и ту користи за неке. За оне што ће седети уз гласачке кутије. Контролори добијају дневнице. Свакојаке агенције се баве истраживањем политичке ситуације и испитивањем бирачког тела. То се, такође, плаћа. Новинари ће имати о чему да мисле, пишу и коментаришу у следећих неколико месеци. Па, онда телевизијски аналитичари, углавном једни те исти. Комуналне и друге службе закрпиће понеку рупу у асфалту. Плате и пензије неће каснити и неће се додатно смањивати. Почистиће се колико-толико ђубре из река, поред путева и пруга, са дивљих депонија.

Малчице ће неодлучни бирачи бити поткрепљени обећањима. Неки и опипљивим аргументима!

Међутим, није све у изборима. Они буду и прођу. Шта с онима који нам живот значе?  Без којих се не може, а наизглед безначајни су? Ових дана скоро је непримећено прошла вест о поскупљењу путарине на српским аутопутевима. Десет процената у најави. Није Бог зна шта. У Србији се нико не потреса због такве ситнице. У Немачкој, Швајцарској, Француској тако нешто не би прошло незапажено. Тамо су људи велике циције. За њих поскупљење од десет посто значи катастрофу. И под каквим образложењем се најављује повећање путарине? Први човек Путева Србије каже да је путарина у Србији најнижа у региону! Зато и да је истина, бензин је најскупљи. Не само у региону. У региону сви имају боље путеве од нас. Српски аутопутеви су као да их је орао Краљевић Марко. Треба платити возачима што користе такве путеве, а не наплаћивати пролаз. У Швајцарској и уопште у Европи која нема алтернативу путарина се плаћа сасвим другачије него код нас. Купи се вињета, залепи на ауто и возиш целе године. Није ни нешто скупа. Нама, а камоли њима. А овде ако десет пута дневно идеш из Ниша за Београд и назад, сваки пут плаћај путарину!

Још један од разлога за повећање је и у чињеници што много више возила јури нашим аутопутевима него претходних година. Рече човек и оста жив. Ако је више возила, више се и заради. Нећемо ваљда сада да их кажњавамо због тога? Па да одустану од аутопута и пређу на регионалне путеве? Тек то би била општа катастрофа!

Није свеједно кад поскупи путарина, струја иако рекоше да неће, па тв претплата, сутра хлеб, вода, пиво, комуналије, заправо живот. Данас пређи преко ове ситнице, сутра преко оне, и онда ћеш живети како живиш. А можда и горе? А избори ће доћи. Није згорег да се понекада подсетимо и ранијих избора. Србија није од јуче. Бирало се и изабирало у Србији још како. Рецимо, 1904. године Владу Србије предводио је велики човек - Сава Грујић. Инострани послови поверени су били Николи Пашићу. Министар унутрашњих дела био је исто тако чувени Стојан М.Протић. О војсци је бринуо славни Радомир Путник. За финансије се старао такође славни и легендарни Лазар Пачу! Није Србија скоројевићка творевина. Не почиње од јуче. Ово су само неке од величина које су управљале српском државом у вечито турбулентним и опасним временима. А шта имамо данас? И шта ћемо имати након наговештених избора, видеће се!

Миодраг Тасић