Платформа или само форма

А шта је са садашњим умним главама од педесет банки? Такви су запамтили Тита, па оне што су били „И после Тита Тито“, памте и доба побујале демократије, вишепартијски систем, ратове, распад државе, нове вође, санкције, изолацију... Дочекаше и ову модерну транзицију, дивљи капитализам, презадуженост, општу беду и сиромаштво. Ја као припадник горе наведене групације увек сам за тренутну власт мислио да горе не може бити. Стварност ме демантовала. Увек може бити горе. Узалуд смо се ми у Србији понадали да ће после Милошевића кренути благостање. Не да није било благостања, већ је све почело да пада и вене. Почев од производње, елана, енергије... Зато расте криминал, беда, број „Народних кухиња“, исељеника, лажних и стварних азиланата.

Изгледа да смо се прерано зарадовали одласку „Жутих!“ Додуше, нова гарнитура и није поптпуно нова. Сарадници „жутих“, Дачићеви социјалисти и некакави региони и у прошлој власти били су прирепак. Промениле се водеће странке на власти, али ови садашњи (и претходни сателити) опет су на истим позицијама. Само су ојачали. И како то бива, џаба онолика силна обећања, брига за нацију, државу, сиромашне, обесправљене, понижене. И даље Европа нема алтернативу. Макар за Дачића и компанију. Иако нас је та Европа бомбардовала, растурила, иако нас уцењује визама, даје нам некакву помоћ на кашичицу али зато тражи да укинемо царину на увозну робу из те Европе и тиме нас преплави својим јефтинијим производима, да би уништила нашу производњу и дугорочно нас ставила у положај зависника. Дају ти скуп кредит, па те натерају да тим кредитом плаћаш њихове грађевинске фирме, које ти опет много скупље граде путеве и мостове. Претходно си упропастио сопствену грађевинску оперативу и створио стотине хиљада незапослених радника. И тако у круг.

Не поносим се чињеницом да сам слободни зидар Више бих волео да ми  фирма није отишла у стечај!

Браниш Косово (без Метохије), али за Платформу о Косову и Метохији кажеш да није Свето Писмо. Мож да бидне, али не мора да значи, што би рекао Никола Пашић. Може да се разговара у Скупштини о платформи, али и не мора. Ако Европа нареди, неће се расправљати. Шта вреди твоје заклињање Косовом? Као рођен си тамо, па ти много стало до њега. Да се ја питам о Косову и Метохији би бринули људи који живе на Косову и Метохији. Не они што су побегли отуда, што су продали куће Шиптарима, што су на јаду својих сународника стекли позиције, запослења, дипломе, богатство. Не ти, већ они што свакодневно доживљавају арнаутску солидарност, пријатељсво, ширину, бригу о „српској мањини!“
Такви боље од оних из Београда могу да уоче порушена српска гробља, попаљене цркве и манастире, опљачкане куће повратника и староседелаца, конц логоре попут Ораховца у коме је могућност кретања за Србе величанствених три стотине метара, оно једно једино дете у царском Призрену. Ваљда би такви људи боље о тим достигнућима посведочили у свету. Вероватно више од оних што у Вашингтон иду на доручак. А ко тамо једном доручкује, некако занемари интерес свог народа и некако више заступа амерички. Да не поверујеш шта један доручак направи од човека!

Исто тако бих Србима у Босни и Херцеговини препустио да се сами брину о својим интересима. Ако могу да помогнем, хоћу. Оно што затраже од мене и оно што они сматрају да им користи. Ако сам старији брат нећу да их тучем, да им делим лекције, да се правим паметнији. Пусти сујету. Тако и са Србима у Хрватској, Словенији, Македонији, Црној Гори, Албанији... Хоћу да будем њихов заступник, да будем дародавац, покровитељ, заштитник. За оно што њима треба и што је у мојој моћи. Нипошто не желим да се понашам осионо, диктаторски, или као лицемерни брат.

Можда бисмо таквим понашањем коначно мало порадили на своју ползу. Вратили би се старим, традиционалним вредностима. За почетак могли би да променимо исхрану. Нека оне мудре главе, којима смо поверили слободним изборима да нас воде, свуда где нас има и на свим нивоима и у свим телима, друштвима, организацијама, нека не иду у далеку Америку на доручак, вечере и коктеле, већ нека седну са софру и нек замезе врућу проју, качамак и сир, хлеб из црепуље, клот пасуљ, кисели купус и туршију. Слутим да мудрост више не би попут хране ишла одозго на доле, него би кренула обрнутим путем. Многима би најзад  дошло из дупета у главу!