Потресна песма о убијеном младићу из Ниша: Били су то проклети сати, мајка жели да дете јој се врати

Била је то ужасна ноћ,
Желео је да осети моћ,
Узео живот анђела мог,
И нека му пресуди Бог..

Била је то болна среда,
Испраћена је душа једна,
Киша пљушти, док крај гроба стојим,
И меша се са сузама мојим.

Уследиле су најтеже ноћи,
Чекам, а знам, неће доћи,
Он је на небу, на другом свету,
А сада слушајте моју клетву:

Убица нек најтежи терет носи,
Нек лута, плаче, гладује И проси,
С највећом муком нека се бори,
А онда нек вечно у паклу гори.

Ови су дани ужаса пуни,
Цео град устаје да се побуни,
И ја тако, тихо држеци свећу,
Обећавам да га заборавити нећу.

Осећам душа како ме боли,
Знај, једно се дете за тебе моли,
Вечно ћеш остати леп И млад,
И нећу дати да заборави те град.

И сваког трена боли све јаче,
Све твоје речи много ми значе,
Још увек тражим очи твоје,
Осећам како се људи боје…

Било је то проклето место,
Где сам И сама свраћала често,
Где твоја је душа напустила тело,
То се десити није смело…

Били су то проклети сати,
Мајка жели да дете јој се врати,
Браћа желе натраг свог идола,
Сви за тобом умиремо од бола..

Биће то година најтежа до сад,
Устанем, па опет доживим пад,
Тражим тог анђела који се смеши,
Сви смо постали неутешни…

Биће то живот тежак за све,
Који су искрено волели те,
И када прођу тешке године,
Исто ће бити, бојим се…

Осећам његово присуство свуда,
И молим Бога нек десе се чуда,
И нек убица буде вечно крив,
А Вук Стоиљковиц заувек жив…