Прете нам суше, временске непогоде и високе температуре

Чак се и поларни медвед смрзава ових дана у зоолошком врту у Чикагу. Незапамћен минус оковао је Америку! Температура се срозала и до 40 степени испод нуле, а оборени су рекорди у хладноћи за последњих 20 година у Вашингтону, 18 у Милвокију и 15 у Мисурију.

Док се хладан талас са Северног пола запутио и ка источном делу САД, Сибир је доживео чудо - децембар без снега, топао као у јесен, а Србија Нову годину и Божић дочекала готово уз пролећно време. Стручњаци из климатологије кажу да су свему криве климатске промене и глобално загревање.

У неким градовима у Сједињеним Америчким Државама, преко ноћи температура се променила за 45 степени! После неуобичајено топлог времена за ово доба године, кренуо је „ледени удар“, затворене су школе, отказано више хиљада летова, спасилачке екипе у Њујорку и Бостону патролирају улицама у потрази за бескућницима који би могли да се смрзну. Број жртава изненадног мраза расте, а метеоролози слуте и температуре до минус 50 степени!

Клима на планети постала је све компликованија, непредвидивија. Према речима Горана Пејановића, помоћника директора у Климатском центру Републичког хидрометеоролошког завода, иза ових временских осцилација заправо стоје климатске промене које већ годинама мењају планету.

Расте температура

Борба лета и зиме у Србији уназад 125 година изгледа овако - чак шест најтоплијих месеци догодило се у последњих 13 година, док је скорији рекордер у хладноћи - 1997. године - април. Остали рекорди у хладноћи месеца у години догодили су се пре најмање шест деценија. Метеоролошке анализе показују да од 1983. године започиње пораст годишње температуре, који и даље траје. Годишња температура до краја века порашће за 2,6 степани. Биће нам потребно мање енергије за грејање, а више за климатизацију. Екстремне врућине постаће наша стварност. Анализе показују да ће због мање падавина до 2020. године количина воде у Србији опасти за 12,5 одсто.

- Због климатских промена убичајено је да се повремено тропски ваздух спусти на амерички континет, а да у северном делу САД имају масивни планински венац ледени талас се не би спустио у остале делове - каже Пејановић. - Загревање тропских мора доводи до појачане циркулације према северу и југу планете. Једна од карактеристика климатксих промена су управо те нагле промене на термометру - са високих, „слетање“ на изузетно ниске температуре.

Процењује се да је 190 милиона људи у САД погођено „поларним вртлогом“, јаким ветровима који окружују Северни пол. Амерички званичници кажу да је невреме досад однело најмање 21 живот. Са друге стране, да нешто није у реду, да се нешто озбиљно догађа, да је клима „побркала лончиће“, показују истраживања и предвиђања која упозоравају свет да се припреми на екстремне таласе топлоте. Прете нам суше у наредних 10 до 20 година. Што се тиче глобалног предвиђања, природне непогоде биће свакодневица, а суше и поплаве биће израженије два до три пута.

Како Пејановић каже, планета се генерално све више загрева и много су чешће високе температуре и суше, а због ваздуха пуног водене паре - у појединим деловима и полаве.

- Током последњих 40 година дошло је до повећања температуре ваздуха на глобалном нивоу за 0,8 степени - каже Пејановић. - Како је клима најкомпликованији систем који повезује процесе који се дешавају како у атмосфери тако и у мору, изузетан је интерес утврдити да ли се светски океан загрева и колико брзо у његовим дубљим слојевима.

Већина климатолога у свету се слаже да је разлог и повећана емисија угљен-диоксида, а овај гас са ефектом стаклене баште повећао се 35 до 40 одсто у односу на прединдустријско доба и има тенденцију даљег пораста, углавном због спаљивања фосилних горива - угља, нафте, гаса.

- Тако се ефекти климатских промена на наше подручје огледају у повећању температуре, што нас суочава са чешћом појавом сушних периода. За 12 година имали смо пет суша - објашњава Пејановић. - Генерално, топлији ваздух садржи више влаге, тако да током влажних периода падавине бивају интензивније, што у централној и северној Европи доводи до чешћих поплава.

Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода, у Србији већ деценијама лето побеђује зиму. Како ствари стоје, ускоро ћемо заборавити на Снешка Белића, санке и грудвање. Најхладнија српска зима била је још 1954. године, највећи снежни покривач измерен је пре 40 година, а Београд је свој врхунац у хладноћи прегрмео у претпрошлом веку - чак 1893. године.

Последњи пут максимално хладна зима догодила се пре 10 година, а то је рекорд за последње две деценије. Са друге стране, три најтоплије зиме икада у Србији забележене су у последњих 15 година. Читава најтоплија година била је 2000, са просечном температуром од 11,9 степени Целзијусових.