Prete nam suše, vremenske nepogode i visoke temperature

Čak se i polarni medved smrzava ovih dana u zoološkom vrtu u Čikagu. Nezapamćen minus okovao je Ameriku! Temperatura se srozala i do 40 stepeni ispod nule, a oboreni su rekordi u hladnoći za poslednjih 20 godina u Vašingtonu, 18 u Milvokiju i 15 u Misuriju.

Dok se hladan talas sa Severnog pola zaputio i ka istočnom delu SAD, Sibir je doživeo čudo - decembar bez snega, topao kao u jesen, a Srbija Novu godinu i Božić dočekala gotovo uz prolećno vreme. Stručnjaci iz klimatologije kažu da su svemu krive klimatske promene i globalno zagrevanje.

U nekim gradovima u Sjedinjenim Američkim Državama, preko noći temperatura se promenila za 45 stepeni! Posle neuobičajeno toplog vremena za ovo doba godine, krenuo je „ledeni udar“, zatvorene su škole, otkazano više hiljada letova, spasilačke ekipe u Njujorku i Bostonu patroliraju ulicama u potrazi za beskućnicima koji bi mogli da se smrznu. Broj žrtava iznenadnog mraza raste, a meteorolozi slute i temperature do minus 50 stepeni!

Klima na planeti postala je sve komplikovanija, nepredvidivija. Prema rečima Gorana Pejanovića, pomoćnika direktora u Klimatskom centru Republičkog hidrometeorološkog zavoda, iza ovih vremenskih oscilacija zapravo stoje klimatske promene koje već godinama menjaju planetu.

Raste temperatura

Borba leta i zime u Srbiji unazad 125 godina izgleda ovako - čak šest najtoplijih meseci dogodilo se u poslednjih 13 godina, dok je skoriji rekorder u hladnoći - 1997. godine - april. Ostali rekordi u hladnoći meseca u godini dogodili su se pre najmanje šest decenija. Meteorološke analize pokazuju da od 1983. godine započinje porast godišnje temperature, koji i dalje traje. Godišnja temperatura do kraja veka porašće za 2,6 stepani. Biće nam potrebno manje energije za grejanje, a više za klimatizaciju. Ekstremne vrućine postaće naša stvarnost. Analize pokazuju da će zbog manje padavina do 2020. godine količina vode u Srbiji opasti za 12,5 odsto.

- Zbog klimatskih promena ubičajeno je da se povremeno tropski vazduh spusti na američki kontinet, a da u severnom delu SAD imaju masivni planinski venac ledeni talas se ne bi spustio u ostale delove - kaže Pejanović. - Zagrevanje tropskih mora dovodi do pojačane cirkulacije prema severu i jugu planete. Jedna od karakteristika klimatksih promena su upravo te nagle promene na termometru - sa visokih, „sletanje“ na izuzetno niske temperature.

Procenjuje se da je 190 miliona ljudi u SAD pogođeno „polarnim vrtlogom“, jakim vetrovima koji okružuju Severni pol. Američki zvaničnici kažu da je nevreme dosad odnelo najmanje 21 život. Sa druge strane, da nešto nije u redu, da se nešto ozbiljno događa, da je klima „pobrkala lončiće“, pokazuju istraživanja i predviđanja koja upozoravaju svet da se pripremi na ekstremne talase toplote. Prete nam suše u narednih 10 do 20 godina. Što se tiče globalnog predviđanja, prirodne nepogode biće svakodnevica, a suše i poplave biće izraženije dva do tri puta.

Kako Pejanović kaže, planeta se generalno sve više zagreva i mnogo su češće visoke temperature i suše, a zbog vazduha punog vodene pare - u pojedinim delovima i polave.

- Tokom poslednjih 40 godina došlo je do povećanja temperature vazduha na globalnom nivou za 0,8 stepeni - kaže Pejanović. - Kako je klima najkomplikovaniji sistem koji povezuje procese koji se dešavaju kako u atmosferi tako i u moru, izuzetan je interes utvrditi da li se svetski okean zagreva i koliko brzo u njegovim dubljim slojevima.

Većina klimatologa u svetu se slaže da je razlog i povećana emisija ugljen-dioksida, a ovaj gas sa efektom staklene bašte povećao se 35 do 40 odsto u odnosu na predindustrijsko doba i ima tendenciju daljeg porasta, uglavnom zbog spaljivanja fosilnih goriva - uglja, nafte, gasa.

- Tako se efekti klimatskih promena na naše područje ogledaju u povećanju temperature, što nas suočava sa češćom pojavom sušnih perioda. Za 12 godina imali smo pet suša - objašnjava Pejanović. - Generalno, topliji vazduh sadrži više vlage, tako da tokom vlažnih perioda padavine bivaju intenzivnije, što u centralnoj i severnoj Evropi dovodi do češćih poplava.

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u Srbiji već decenijama leto pobeđuje zimu. Kako stvari stoje, uskoro ćemo zaboraviti na Sneška Belića, sanke i grudvanje. Najhladnija srpska zima bila je još 1954. godine, najveći snežni pokrivač izmeren je pre 40 godina, a Beograd je svoj vrhunac u hladnoći pregrmeo u pretprošlom veku - čak 1893. godine.

Poslednji put maksimalno hladna zima dogodila se pre 10 godina, a to je rekord za poslednje dve decenije. Sa druge strane, tri najtoplije zime ikada u Srbiji zabeležene su u poslednjih 15 godina. Čitava najtoplija godina bila je 2000, sa prosečnom temperaturom od 11,9 stepeni Celzijusovih.