Прочитајте потресну поему о закланом младићу из Ниша

Вук Стојиљковић (22), студент медицине из Ниша, убијен је јуче око 20 сати у свирепом нападу. Његов живот су са четири убода ножем у трбух, слабине, врат и грудни кош окончали Димитрије С. и Милош С, иначе две године млађи од њега. Ово свирепо убиство узбуркало је јавност, а ми вам преносимо потресну поему његове пријатељице коју је објавила на свом блогу. Текст преносимо у целости.

Вук Стојиљковић (22)

Синоћ је Вук Стојиљковић, двадесетдвогодишњи студент медицине из Ниша изашао на пиће са другарицом.

Синоћ су га из кафића, око 20х извукла два двадесетогодишња момка и заклала. Вук је убијен са више убода ножем у пределу груди, врата и стомака.

Двадесетдвогодишњи студент медицине.

Двадесетдвогодишњи син и унук. Пријатељ. Момак. Заклан. Ножем избоден до смрти. У осам увече. Заклано дете. У сред парка Светог Саве. Светог. Заклан.

Синоћ је једна мајка ставила вечеру у рерну, за сина, да једе кад се буде вратио из града. Двадесетдвогодишњег сина. Учи да постане лекар. Понос мајчин.

Синоћ је та иста мајка навукла црну мараму на главу и морала да зове погребну службу и да утврди детаље сахране свог сина. Здраво, право дете. Изашло на пиће. Чак није ни било касно. Заклан. Син. Дете. Друг. Човек.

Будући лекар. Будући отац. Заклан. Прекинут живот.

Нема више ни сина, ни пријатеља, ни брата.

Само леш који треба сахранити.

Само флеке од крви на асфалту, ту у парку.

Ту где су га заклали двадесетогодишњаци.

Синоћ је неко ко има ДВАДЕСЕТ година носио у свом џепу нож с намером да закоље младића. Синоћ су два двадесетогодишњака ножем убадала момка и гледала како овај умире. Како му очи умиру.

Како неко стигне за двадесет година да изгуби људскост и постане кољач и убица? Како неко одрасте у то?

Синоћ је наш вршњак и колега, Вук Стојиљковић, с предумишљајем хладнокрвно заклан.

Вук никада неће дипломирати.

Вук никада неће пропутовати свет.

Вук никада неће остварити своје снове.

Вук никада више неће видети пролеће.

Вук се после овог испитног рока неће појавити на предавању.

Вук више никада неће вечерати са својом мајком.

Вук Стојиљковић је убијен 10. фебруара 2014. године. Оно што је наша дужност јесте да пратимо судски процес и казне које ће добити Вукове убице. Наша обавеза као грађана, људи, родитеља, браће, сестара, пријатеља јесте да се постарамо да особе које су заклале Вука буду смештене у затвор онолико дуго колико закон за такав крволочан злочин налаже.

Наша је дужност и да своју децу едукујемо и васпитамо да поштују туђ живот онако како поштују свој, и наш, и да га гледају као светињу.

Почивај у миру.

Ј.