У ишчекивању избора X

Једва чекам да прођу ови избори. Опет ћу моћи да гледам тв дневник. Да чујем новости из света. Спортске резултате, и временску прогнозу, најпре. Зашто временску прогнозу? Па погледајте каква умилна лица (и фигуре) нам говоре о јутарњим температурама, о циклонима и антициклонима, о ветру у југозападној Србији. А досад у предизборној кампањи гледамо све неке мрачне фаце, извештачено веселе, ратоборне, гестикулацију непримерену озбиљном човеку, и на крају, само не последње, треба саслушати шта говоре! Да ли неко може да поверује у оно што чује у тој такозваној предизборној кампањи?

И још нешто, нипошто безначајно. Толико нових фабрика је отворено, толико камена темељаца положено у земљицу црну, километри ауто-путева отворени, нове железничке станице, и шта све још приде! Е, сада да се прионе на посао. Страни инвеститори похрлили, незапослени радници орни да приону на радне задатке, уопште народ чека да засуче рукаве. Нема одмора док траје обнова, то јест, транзиција, реформе, приступање евро-атлантским интеграцијама.

Ако се неким невероватним случајем промени власт у Србији, знам ко ће бити крив за све промашаје, неуспехе, сва посртања. Претходна власт, разуме се. Као што је и овима који још увек владају, све лоше у наслеђе су оставили претходници. И то тако иде уназад. Није ни Милошевић безгрешан. Титов комунизам, такође. Даље, оба велика рата, Обреновићи, све до Турака. Турци можда и сносе највећу кривицу за ово што имамо данас. Јер наше друштво никако да се отресе турског наслеђа, хоћу рећи менталитета. Све оно што познајемо из историјских књига, из литературе о турској управи (мисли се на Османлије), дакле корупција, непотизам, лакејско, односно слуганско понашање, осионост, примитивизам, куповање положаја и титула (диплома), присутно је код нас и у двадесет првом веку!

Кога човек да бира на предстојећим изборима? Преко двадесет листа. Странке и коалиције. Све бољи од бољега. Јунак до јунака. Како само једног да заокружиш у том мноштву? Потпуно разумем оне неодлучне који ће заокружити две, три или чак све листе скупа! Неће људи да направе грешку. Дају глас свима, па шта буде!

Није лако, заиста, само једнима дати глас. Ко гласа ове, кајаће се. Ко оне друге, и тај ће да се каје. Зато памет у главу, оловку у руке. Добро размислите на време. После гласања нема кајања. Не треба се кајати шта год заокружили, мада, понављам, какви смо, сигурно ћемо се покајати, као и увек до сада. Јер, „слобода мишљења гарантована је уставом и законом, али сви досадашњи избори показују да народ то право не користи“!

Миодраг Тасић