U iščekivanju izbora X

Jedva čekam da prođu ovi izbori. Opet ću moći da gledam tv dnevnik. Da čujem novosti iz sveta. Sportske rezultate, i vremensku prognozu, najpre. Zašto vremensku prognozu? Pa pogledajte kakva umilna lica (i figure) nam govore o jutarnjim temperaturama, o ciklonima i anticiklonima, o vetru u jugozapadnoj Srbiji. A dosad u predizbornoj kampanji gledamo sve neke mračne face, izveštačeno vesele, ratoborne, gestikulaciju neprimerenu ozbiljnom čoveku, i na kraju, samo ne poslednje, treba saslušati šta govore! Da li neko može da poveruje u ono što čuje u toj takozvanoj predizbornoj kampanji?

I još nešto, nipošto beznačajno. Toliko novih fabrika je otvoreno, toliko kamena temeljaca položeno u zemljicu crnu, kilometri auto-puteva otvoreni, nove železničke stanice, i šta sve još pride! E, sada da se prione na posao. Strani investitori pohrlili, nezaposleni radnici orni da prionu na radne zadatke, uopšte narod čeka da zasuče rukave. Nema odmora dok traje obnova, to jest, tranzicija, reforme, pristupanje evro-atlantskim integracijama.

Ako se nekim neverovatnim slučajem promeni vlast u Srbiji, znam ko će biti kriv za sve promašaje, neuspehe, sva posrtanja. Prethodna vlast, razume se. Kao što je i ovima koji još uvek vladaju, sve loše u nasleđe su ostavili prethodnici. I to tako ide unazad. Nije ni Milošević bezgrešan. Titov komunizam, takođe. Dalje, oba velika rata, Obrenovići, sve do Turaka. Turci možda i snose najveću krivicu za ovo što imamo danas. Jer naše društvo nikako da se otrese turskog nasleđa, hoću reći mentaliteta. Sve ono što poznajemo iz istorijskih knjiga, iz literature o turskoj upravi (misli se na Osmanlije), dakle korupcija, nepotizam, lakejsko, odnosno slugansko ponašanje, osionost, primitivizam, kupovanje položaja i titula (diploma), prisutno je kod nas i u dvadeset prvom veku!

Koga čovek da bira na predstojećim izborima? Preko dvadeset lista. Stranke i koalicije. Sve bolji od boljega. Junak do junaka. Kako samo jednog da zaokružiš u tom mnoštvu? Potpuno razumem one neodlučne koji će zaokružiti dve, tri ili čak sve liste skupa! Neće ljudi da naprave grešku. Daju glas svima, pa šta bude!

Nije lako, zaista, samo jednima dati glas. Ko glasa ove, kajaće se. Ko one druge, i taj će da se kaje. Zato pamet u glavu, olovku u ruke. Dobro razmislite na vreme. Posle glasanja nema kajanja. Ne treba se kajati šta god zaokružili, mada, ponavljam, kakvi smo, sigurno ćemo se pokajati, kao i uvek do sada. Jer, „sloboda mišljenja garantovana je ustavom i zakonom, ali svi dosadašnji izbori pokazuju da narod to pravo ne koristi“!

Miodrag Tasić