Утицај интернета и читање у дигиталном добу

Можда баш у овом тренутку, негде у позадини ума вам се ствара жеља да погледате на екран свог телефона – можда је стигла порука, или лајк на фејсбуку, или се у свету десило нешто јако битно. Управо због тога, сви ми – али поготово млади људи – се све теже фокусирамо и све теже задржавамо пажњу. 

Зашто млади не читају?

Разговарајте са неким од припадника млађе популације и питајте их када су задњи пут прочитали неку књигу. У већини случајева, одговор који ћете добити ће бити поражавајућ. А разлог за то је управо немогућност фокуса на нешто обимно попут књиге. Јер ипак, књига не нуди инстант гратификацију, она је нешто што је потребно савладати – као таква, књига је апсолутни контраст инстант информацији данашњице. Примерице, успоредимо бесконачни број информација на просечном фејсбук или твитер профилу са лаганим и пажљивим грађењем светова и ликова које нам може пружити једна просечна књига. Све је јасно, ментална кочница је стиснута и уз најбољу вољу млади се ретко кад успевају пробити до магичне бројке од 50 прочитаних страница. 

Ово се све чини мало безнадежно. Читање је јако битно за ментални развој и културолошко уздизање појединца. Како помоћи? Како пребродити ове препреке?

Храбрим корацима напред

Од малих ногу је потребно унутар породице и школе неговати културу читања. Иако је опште позната ствар да лектире међу младима нису најпопуларније нити најпожељније штиво, увођење неких модерних класика за младе као обавезног читања би увелико помогао подизању популарности читања код овог дела популације. Унутар редовне лектире се већином сакупљају класици домаће и светске поезије и прозе, a као такви се неупитно битни за правовремено културно обликовање младих индивидуа. Међутим, та дела не резонују најбоље међу људима у тим годинама и модерним менталним склопом. Зато сматрам да би увођење неких од опробаних дела модерне књижевности за младе у редован програм основних и средњих школа био позитиван и хвале вредан потез. То су ипак дела писана баш за њих, кроз која се пуно лакше могу идентификовати и повезати са ликовима и ситуацијама кроз које пролазе. 

Већ дуги низ година се повремено спомиње увођење стрипа у редован школски читалачки програм. Међутим до данас се од овога ништа није реализовало. Хоће ли бити? Искрено се надам, јер стрип као девета форма уметности представља одличну спону између визуалног и наративног медија и као таква би за многе младе могла бити одскочна даска и добра база за даљње читалачке подухвате. Због специфичности својег дуалног наратива, стрип преко визуалне стране преузима терете описа, позиционирања ликова и грађења атмосфере, док текстуални део већински служи за креирање дијалога и помицање радње. Ова грана уметности је заиста богата класицима, али је на нашим просторима углавном маргинализована. Али надајмо се да то неће заувек остати тако.

Са друге стране, они најмлађи - а по многима и најбитнији читаоци, уз бенефите дигиталне технологије могу уживати у дигиталним интерактивним књигама. Овај вид литературе за најмлађе због језичких баријера није толико заступљен код нас, а оно што га краси јесу лагани текстуални садржаји обогаћени анимираним сликама и аудио исечцима. На овај начин, најмлађи читаоци се бирајући свој пут кроз причу, пуно лакше идентификују са протагонистима и саму причу доживљавају пуно личније и интензивније. А због своје природе, овај вид дигиталне књиге је погодан за вишеструка читања јер сваки пут исход може бити другачији. 

Нада увек постоји

Можда ипак све није тако безнадежно. Овогодишњи сајам књига у Београду је забележио импресивну посету како старијих тако и школараца. Колико њих је куповало књиге не могу рећи, али и ово је добар начин за приближавање младих писаној речи. Друштвени медији и мреже су ту да остану, инстант дигитална информација такође, и управо зато морамо променити приступ, покушати нешто другачије, и уз прилагођене методе пронаћи начине да заинтересујемо младе нараштаје и извучемо их из културолошког амбиса у којем се налазимо.