Uticaj interneta i čitanje u digitalnom dobu

Možda baš u ovom trenutku, negde u pozadini uma vam se stvara želja da pogledate na ekran svog telefona – možda je stigla poruka, ili lajk na fejsbuku, ili se u svetu desilo nešto jako bitno. Upravo zbog toga, svi mi – ali pogotovo mladi ljudi – se sve teže fokusiramo i sve teže zadržavamo pažnju. 

Zašto mladi ne čitaju?

Razgovarajte sa nekim od pripadnika mlađe populacije i pitajte ih kada su zadnji put pročitali neku knjigu. U većini slučajeva, odgovor koji ćete dobiti će biti poražavajuć. A razlog za to je upravo nemogućnost fokusa na nešto obimno poput knjige. Jer ipak, knjiga ne nudi instant gratifikaciju, ona je nešto što je potrebno savladati – kao takva, knjiga je apsolutni kontrast instant informaciji današnjice. Primerice, usporedimo beskonačni broj informacija na prosečnom fejsbuk ili tviter profilu sa laganim i pažljivim građenjem svetova i likova koje nam može pružiti jedna prosečna knjiga. Sve je jasno, mentalna kočnica je stisnuta i uz najbolju volju mladi se retko kad uspevaju probiti do magične brojke od 50 pročitanih stranica. 

Ovo se sve čini malo beznadežno. Čitanje je jako bitno za mentalni razvoj i kulturološko uzdizanje pojedinca. Kako pomoći? Kako prebroditi ove prepreke?

Hrabrim koracima napred

Od malih nogu je potrebno unutar porodice i škole negovati kulturu čitanja. Iako je opšte poznata stvar da lektire među mladima nisu najpopularnije niti najpoželjnije štivo, uvođenje nekih modernih klasika za mlade kao obaveznog čitanja bi uveliko pomogao podizanju popularnosti čitanja kod ovog dela populacije. Unutar redovne lektire se većinom sakupljaju klasici domaće i svetske poezije i proze, a kao takvi se neupitno bitni za pravovremeno kulturno oblikovanje mladih individua. Međutim, ta dela ne rezonuju najbolje među ljudima u tim godinama i modernim mentalnim sklopom. Zato smatram da bi uvođenje nekih od oprobanih dela moderne književnosti za mlade u redovan program osnovnih i srednjih škola bio pozitivan i hvale vredan potez. To su ipak dela pisana baš za njih, kroz koja se puno lakše mogu identifikovati i povezati sa likovima i situacijama kroz koje prolaze. 

Već dugi niz godina se povremeno spominje uvođenje stripa u redovan školski čitalački program. Međutim do danas se od ovoga ništa nije realizovalo. Hoće li biti? Iskreno se nadam, jer strip kao deveta forma umetnosti predstavlja odličnu sponu između vizualnog i narativnog medija i kao takva bi za mnoge mlade mogla biti odskočna daska i dobra baza za daljnje čitalačke poduhvate. Zbog specifičnosti svojeg dualnog narativa, strip preko vizualne strane preuzima terete opisa, pozicioniranja likova i građenja atmosfere, dok tekstualni deo većinski služi za kreiranje dijaloga i pomicanje radnje. Ova grana umetnosti je zaista bogata klasicima, ali je na našim prostorima uglavnom marginalizovana. Ali nadajmo se da to neće zauvek ostati tako.

Sa druge strane, oni najmlađi - a po mnogima i najbitniji čitaoci, uz benefite digitalne tehnologije mogu uživati u digitalnim interaktivnim knjigama. Ovaj vid literature za najmlađe zbog jezičkih barijera nije toliko zastupljen kod nas, a ono što ga krasi jesu lagani tekstualni sadržaji obogaćeni animiranim slikama i audio isečcima. Na ovaj način, najmlađi čitaoci se birajući svoj put kroz priču, puno lakše identifikuju sa protagonistima i samu priču doživljavaju puno ličnije i intenzivnije. A zbog svoje prirode, ovaj vid digitalne knjige je pogodan za višestruka čitanja jer svaki put ishod može biti drugačiji. 

Nada uvek postoji

Možda ipak sve nije tako beznadežno. Ovogodišnji sajam knjiga u Beogradu je zabeležio impresivnu posetu kako starijih tako i školaraca. Koliko njih je kupovalo knjige ne mogu reći, ali i ovo je dobar način za približavanje mladih pisanoj reči. Društveni mediji i mreže su tu da ostanu, instant digitalna informacija takođe, i upravo zato moramo promeniti pristup, pokušati nešto drugačije, i uz prilagođene metode pronaći načine da zainteresujemo mlade naraštaje i izvučemo ih iz kulturološkog ambisa u kojem se nalazimo.