Више од игре на Алексиначки начин

Главна тема ове телевизиске серије су фудбалски клубови “Раднички” и “Грађански”, којима је њихово фудбалско ривалство само повод, а све око њих и главних ликова у серији “Више од Игре”.

Моја прича је слична, само овде су неки други клубови актери, нека друга времена и неки други људи, али суштина приче је отприлике иста.

Свима је добро познато да наша општина има 72 села, а мало ко зна да у нашој општини постоји 27 фудбалских клубова, која заједно са три клуба из општине Ражањ и ФК Сврљигом чине Општински фудбалски савез.

Председник општинског савеза је Братислав Живић, а општинском лигом руководи такмичарска комисија од три члана.

Дисциплински судија је Бојан Младеновић, за делегирање судија задужен је Ферчек Денис, а комесар за такмичење Дејан Бојановић.

Сви клубови се налазе на општинском буџету, а од зависности од ранга у коме се клуб такмичи и да ли клуб поседује млађе категорије, дели се општински "колач".

У општинском савезу се налази и један женски фудбалски клуб “Морава” из Житковца, који наступа у развојној лиги за девојчице, коме ФС Србије покрива све трошкове, у циљу развоја женског фудбала у Србији.

Ове године основан је и клуб малог фудбала Алексинац, а комшије из Ражња су најавили два нова клуба, па се тако савез сваке године проширује, што је сасвим нормално кад је у питању најпопуларнија игра на свету.

Општински савез сваке године организује куп такмичење на територији општине, као и традиционалну зимску лигу малог фудбала која креће децембра а завршава се фебруара.

Утакмице општинске лиге се играју редовно без отказивања, а клубовима се излази увек у сусрет да се одложи утакмица када за то постоје оправдани разлози.

Сви клубови имају заједничке проблеме да окупе екипу јер су играчи аматери, као и проблем набавке фудбалске опреме (дресови, копачке, лопте...), али на крају некако победе све недаће, јер то је ипак фудбал - најважнија споредна ствар на свету.

Мој саговорник Дејан Бојановић, много познатији као "Мали", налази се на месту директора општинске лиге, и моја маленкост, имали смо идеју да бар у овој причи представимо неке посебне људе, који живе у околним селима, који се годима боре на све могуће начине упркос данашњем времену да се лопта ипак закотрља у њиховим местима.

То су људи који су у својим тимовима, имају све улоге, па тако морају да буду играчи, тренери, економи, управа, спонзори, а не либе се и да одржавају стадион, траву, свлачионице... без било какве накнаде, једина корист им је да од свега тога себи направе штету. Због фудбала су у стању да запоставе и своју породицу, сеоске послове и после свега ретко ко уме да им каже "Хвала".

Све у свему, ови људи су заштитни знак својих средина, па је ред да их представимо, наравно по надимцима онако како их сви познају:

ФК "ТЕМПО" - Мозгово, једини клуб у општини чији стадион има рефлекторе, а на њему гостовала и ФК Црвена Звезда, најактивни члан управе је Буца.
ФК "СЛОГА" - Корман -Тилић- голубар
ФК "ЦРВЕНА ЗВЕЗДА" - Д. Љубеш - човек за све улоге у тиму Моша
ФК "КРАЉЕВО" - Краљево - неуморни Гиша и наравно, чувени навијач, Сеља
ФК "ПОЛЕТ" - Радевац - ударна тројка Шурда, Станко и Звездан, иначе власник сеоске продавнице где се друштво окупља после утакмице.
ФК "НАПРЕДАК 2011" Крушје - Алфа и омега господин Манце.
ФК "ЈЕДИНСТВО ГВД" који окупља три села (Грејач, В. Дреновац, Дашница) јединство између ова два клуба одржава Миљан.
ФК "БОРАЦ" - Трњане - три мускетара Сомче, Столе и Слађан
ФК "ЈАСТРЕБАЦ" - Тешица, легенда Тешичког фудбала Тоза Специјалац и његов асистент Радиша.
ФК "ВУКАШИНОВАЦ" - Вукашиновац - Фиш (Фрадовац)
ФК "ДРАЖЕВАЦ" - Дражевац - двојац Момица и Топлица
ФК "РАТАР" - Горња Пешчаница - падобранац Рајко
ФК "ПОБЕДА 1976" - Јаковље - непоновљиви Миша
ФК "РУТЕВАЦ 1908" - Рутевац - човек за све улоге у тиму Срећко
ФК "ПЛАНИНАЦ 2015" - Подгорац - Чорта (дрвар)
ФК "ГРЕДЕТИН" - Гредетин - незаустављиви Гутке
ФК "ФЕНИКС 2012" - Бели Брег - искусни фудбалски вук Љуба
ФК "СЛОГА" - Добрујевац - непревазиђени Тоза

Колика је популарност ових фудбалских радника сведочи и чињеница да се у народу често чује, кад су резултати у питању, Шта урадео Тилић, Моша, Рајко,
Сомче, Манце, Гутке и остали актери ове приче, по којима се клубови препознају.

Сви ови тимови чине Општинску лигу Алексинца и приметно је да у њој има доста малих сеоских средина. У општинском савезу теже ка томе да се фудбал прошири и на остала села, као рецимо Прћиловица која има највећи број становника и традиционално добре фудбалере, али нема фудбалски клуб.

Сваке године Спортски савез Алексинца пред крај године бира најбоље клубове, појединце, спортске раднике у свим категоријама.

Веће "Мудраца" увек титулу спортског радника подели између себе.

Награду понесе неко ко безбрижно води неки градски клуб, са обезбеђеним буџетом, у топлим спортским халама, без икаквих трзавица, лепо се дотера и прими признање без икакве гриже савести.

Поента ове приче да се јунаке ове приче наравно, нико не сети.

То што они троше своје новце за судије, путовања, аутомобиле, косе траву, перу дресове, када треба истрче на терен, бију главу како да заврше сезону... наравно, никог није брига.

Њихова популарност и пожртвовање за своје локалне средине остаће вечно да живи у самом народу. Њима не требају титуле, не болују од висина великих запремина, они не знају где се то дели и чему то служи. Имају они паметнија посла. Треба још да се дриблају, мењају места, продиру, размењују дупле пасове.

Ове сезоне 2015/2016 су већ одиграна 9 кола, све тече по плану, лопта се и даље котрља. Ови људи су и даље у зивом зиду, гледају у лопту и не окрећу је леђа.

Била је ово прича о неком нашем Гуливеру, апотекару Белиту, Цвикерашу,
Костоломцу, Шљивићу, Леки банкроту, у савременој серији "Више од игре" само на Алексиначки начин.

Саша Марковић Гидра