Зашто данас кажем ДОСТА ЈЕ!

На почетку филма Америчка Историја X који говори о разлозима беса америчке омладине тзв. генерације X, присуствујемо сцени разговора између директора средње школе и професора о проблематичним идејама у глави једног клинца, иначе главног јунака овог филма.

- Не поричем чињеницу да је дете збуњено и да има болесне идеје у глави али нисам спреман да одустанем од њега, још увек..
- Али он је опасан.
- У ком смислу опасан?
- Иде предалеко.
- Сва ова расистичка пропаганда, Меин Кампф психоблебетање... он је прихватио те глупости и не може се лако отргнути... Нећу још одустати од овог детета.

Зашто почињем овим цитатом? Зато што ми клинац који је напао А. Ж. због ЛГБТ обележја на себи, личи на горепоменутог клинца. И на све друге клинце од којих се у овој земљи одустало, који су препуштени идејама великосрпског страхопоштовања према “историји”, заклетви на вечну ватру Црвеној звезди, оне клинце који у својој соби држе постер Ратка Младића а у радном столу приступницу отачаственом покрету Образ, са Обрадовићевом посветом који се сваком од њих обраћа као свом брату, све клинце који свој нагомилани бес пуштају напоље, а који је ескалирао до те мере да би се свако од нас морао забринути за своју безбедност.

Тим вођама који жртвују клинце зарад јачања сопствене моћи и остваривања искривљених амбиција, треба објаснити да мом брату који има 13, 14, 15, 16 или 17 година не могу бити Велики брат.

Није спорно да клинац који је напао А. Ж. у центру Београда треба да одговара за почињено насиље али су спорне идеје које су очигледно постојале у његовој глави и које су се њему чиниле савршено логичне. Идеје које су последица“машинерије” која разлике преображава у супротности.

Идеје које се заснивају на стереотипима о другима, јер су им ти стереотипи нужни за идентификацију себе самих. Тек поред „изопачене лезбејке“ или „болесног педера” они се могу јавити као правдољубиви, „на путу правих вреднсоти“, притом и наивни, у константној позицији угрожености, односно у стању сталне спремности на одбрану.

Зато је тај клинац, који је могао бити ваш комшија, чак рођени брат, у стању да се осећа истински угроженим од девојке која носи мајицу са ЛГБТ обележјем и, што је још горе, у стању је да се осећа праведним када настоји да своја (угрожена) права оствари на штету оних који су на супротној страни.

Шта зна дете шта је позитивно а шта негативно ако га ми не научимо ? Шта је оно видело ? Родитеље који грцају у сталној кукњави за бољим временима, наставнике који му/јој подилазе, институције које немају времена да се баве њима…

Бес се лечи, а насиље побеђује. Ако сад не покажемо како се воли свој брат и ако сад зажмуримо, онда и треба да нас газе и угазе.

Први потпредседник Владе - заменик председника Владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић посетиће сутра 19. октобра 2011. године, у 10.00 сати, девојку којој су током викенда нанете повреде због отворене подршке ЛГБТ популацији...