Да ли је на помолу епилог деценијског спорења око познатог нишког СЦ „Свети Сава“

У школи „Свети Сава“, која је била корисник земљишта на којем је никао СЦ, оградили су се од било какве одговорности, а у предузећу „Асццо инвест цоммерце“, које је инвеститор, тврде да управо преговарају са градом о јавно-приватном партнерству које је „могуће“. Овакве и сличне контроверзе у вези са Центром, којима су се бавили и судови, инспекције и бирократија, трају, иначе, читаву деценију.

- Наложио сам градској управи за имовину и инспекцијске послове да приступи спровођењу закона. То значи и да би могло да дође до уклањања тих спортских објеката, који, према стручном тумачењу надлежних у Управи, по закону и не постоје, јер је реч о дивљим објектима који су изграђени на туђем, односно градском земљишту. Земљиште које је изграђено супротно закону третира се као неизграђено, а над противзаконито изграђеним објектима не може се стећи право својине. Инвеститор нам као решење проблема нуди јавно-приватно партнерство, али како га правити са нечим што законски не постоји? - пита се градоначелник Перишић за Данас.

Спортски центар „Свети Сава“ смештен је на 9.369 квадратних метара у ширем градском језгру. Његова изградња почела је 2004. године, након што су се град, школа и инвеститор лако договорили да би на том грађевинском земљишту, које је у то време било власништво државе, а од 2011. својина града, требало да никне вишенаменски СЦ, у складу са урбанистичким пројектом комплекса школе „Свети Сава“. Пројекат је предвиђао једноспратни Центар, са базеном, фитнес центром и амбулантом, као и тениске терене и озбиљну инфраструктуру. Извршни одбор града Ниша је 30. јуна те године донео решење којим се без накнаде и расписивања јавних набавки земљиште уступа школи, а град и школа су десетак дана касније закључили уговор о бесплатном закупу земљишта на 99 година, уз обавезу школе, као закупца, да га у наредне три године приведе намени према урбанистичком пројекту. Тадашњи Закон о планирању и изградњи, иначе, није дозвољавао да се за изградњу објеката за потребе локалне самоуправе, што СЦ јесте, земљиште уступа без накнаде.

Само годину дана након почетка градње СЦ-а, међутим, почела су трвења града са школом и инвеститором. Радови су заустављени 2006, тако да СЦ за сада има „само“ темељ, једну балон халу, седам тениских терена и подземну инфраструктуру. Према подацима Управе за имовину и инспекцијске послове, прво решење о рушењу донето је 4. октобра 2006. године, и то за одступљене радове од главног пројекта, као и од решења о одобрењу за изградњу, како се тада звала грађевинска дозвола. Прво рушење покушано је 25. октобра 2006. године, али је отказано због недоласка полиције на асистенцију. Прво решење о забрани коришћења објеката СЦ донето је 11. септембра 2009. Први захтев за легализацију инвеститор је поднео 14. септембра 2009. године. Сектор за ванредне ситуације МУП-а Србије је 22. априла 2010. констатовао да је СЦ стављен у функцију без техничког пријема и употребне дозволе.

- Сада рушење можемо да спроведемо по тим старим решењима, није потребно доносити нова. Сигурно је да овај СЦ не може бити легализован. Школа „Свети Сава“, наиме, има решење о одобрењу за изградњу које јој је издала Управа за планирање и изградњу 16. септембра 2004, али оно није правно важеће и коначно, јер након тога школа и инвеститор граду нису уплатили комуналну таксу, због чега нису могли да пријаве почетак извођења радова, нити добију употребну дозволу. Такође, ово грађевинско земљиште није приведено намени у складу са урбанистичким пројектом - тврди Срђан Лакетић, заменик начелника Управе за имовину и инспекцијске послове, за наш лист.

Директор „Ascco invest commerce“ Зоран Маниташевић, међутим, каже да Управа за имовину нема ниједно правоснажно решење о рушењу. Каже да школа и његова фирма имају потпуно валидну грађевинску дозволу, што доказује правоснажном судском пресудом нишког Основног суда из децембра 2009. године, која је то констатовала. Вештачење Управе за имовину и инспекцијске послове показало је да је земљиште „делимично приведено намени“, али са степеном изграђености од 93,58 одсто. Комуналне таксе нису плаћене само зато што Дирекција за изградњу града годинама није желела да донесе решење о њиховој висини, на шта је била обавезна, а притом је то своје нечињење „искористила за репресију“ према школи и инвеститору.

- Мој осмогодишњи прогон и голгота су и почели таквом и сличном опструкцијом Дирекције за изградњу града и Управе за имовину. Разлог за опструкцију су неки лични интереси и моје непристајање на корупцију, на коју сам годинама озбиљно навођен. Моја намера је била да будем озбиљан партнер држави и граду у пројекту који је правно креирао град, земљиште добила школа, а ја као инвеститор требало да изградим СЦ по урбанистичком пројекту који је урадио градски Завод за урбанизам, а усвојио Извршни одбор града. Без обзира што овакав посао не доноси значајнији комерцијални ефекат, важан је за град, а посебно школску омладину. Сву своју имовину уложио сам у њега, задужио се, а за СЦ егзистенцијално везао и породицу - каже за Данас Маниташевић.

Он не жели да прецизира вредност своје инвестиције, али каже да је „вишемилионска“. Тврди да локална самоуправа није претрпела било какву штету, поред осталог и због тога што је претпрошле године земљиште на којем је СЦ враћено граду на коришћење. Спреман је да се будућим јавно-приватним партнерством утврди да је град власник и свих објеката које је његова фирма изградила, као и оних будућих, које би требало завршити. Једино тражи да му буде омогућено да те објекте користи сразмерно свом улагању, а да се његова инвестиција „третира коректно, а не као криминална“.

КАЛЧИЋ: Немам везе са тим случајем

- Немам више никакве везе са тим случајем. Градоначелник Перишић и ја смо 30. августа 2012. године раскинули уговор између града и школе „Свети Сава“ о давању у закуп без накнаде спорног грађевинског земљишта. Након тога школа више није ни корисник тог земљишта - каже за Данас бивши директор школе „Свети Сава“ Владимир Калчић.